Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
ИОАННОНДИ ПАНЧФ НЯЙФКС | Revelation |
Chapter 18 | Chapter 18 |
| 1Тяда меле мон няень лия ангел, кона валгондсь менельста. Сонь ульсь оцюдонга оцю азорксшиц, и модась вандолгодсь сонь иневалдонц эзда. | 1After these things, I saw another angel coming down out of the sky, having great authority. The earth was illuminated with his glory. |
| 2Ангелсь ювадсь кайги вайгяльса: «Прась, прась инь оцю Вавилон ошсь! Сон тиевсь кяжи ваймопожфненди эряма вастокс и эрь кодама аф ару ваймопожфти кяшема вастокс, эрь кодама аф ару и нулготькс нармонти пизокс; сяс мес сон симдезень сембе ломаньтналхнень усксевомань кяжи винадонза. | 2He cried with a mighty voice, saying, “Fallen, fallen is Babylon the great, and she has become a habitation of demons, a prison of every unclean spirit, and a prison of every unclean and hateful bird! |
| 3Масторлангонь оцязорхне усксевсть мархтонза и масторлангонь мишендихне-рамсихне козякодсть сонь пяк оцю козяшидонза». | 3For all the nations have drunk of the wine of the wrath of her sexual immorality, the kings of the earth committed sexual immorality with her, and the merchants of the earth grew rich from the abundance of her luxury.” |
| 4Сяльде мон кулень менельста лия вайгяль, кона корхтась: «Листь эздонза, Монь ломаньтналозе, афолеть тие пежет сонь лацонза, и афолеть пова ся кальдяфнень алу, конат учендсазь сонь. | 4I heard another voice from heaven, saying, “Come out of her, my people, that you have no participation in her sins, and that you don’t receive of her plagues, |
| 5Менельти кассь сонь пежень пандоц, и Шкайсь ашезень юкста сонь аф видешинзон. | 5for her sins have reached to the sky, and God has remembered her iniquities. |
| 6Пандода ина тейнза сняра, мзяра сон макссесь тейнть, кафтонь-крда пандода сонь тевонзон инкса. Сяка кядьготи, конаса сон аноклакшнесь симомбяль лиятненди, аноклада тейнза кафксть сяда сяпи вина. | 6Return to her just as she returned, and repay her double as she did, and according to her works. In the cup which she mixed, mix to her double. |
| 7Мзяра сон шнафнезе прянц и эрясь козяшиса, сняра максода тейнза маятамада и ризфта. Вдь сон корхтай эсь седисонза: "Озадан оцязорава лаца, мон аф удаван и мон аф няян ризф". | 7However much she glorified herself, and grew wanton, so much give her of torment and mourning. For she says in her heart, ‘I sit a queen, and am no widow, and will in no way see mourning.’ |
| 8Вов мес фкя шиня лангозонза прайхть сембе кяльдяфне: куломась, ризфсь и вачашись, и сон ули плхтаф толса, сяс мес Азор Шкайсь, сонь судендаец, виидонга вии». | 8Therefore in one day her plagues will come: death, mourning, and famine; and she will be utterly burned with fire; for the Lord God who has judged her is strong. |
| 9Масторлангонь оцязорхне, конат мархтонза прашендсть усксевомас и козяшис, кармайхть авардема и явсема инксонза, мзярда няйсазь сонь паломань качамонц. | 9The kings of the earth who committed sexual immorality and lived wantonly with her will weep and wail over her, when they look at the smoke of her burning, |
| 10Синь ащихть ичкозе сонь эздонза, пелезь ваныхть сонь маятаманзон лангс, и корхтайхть: «Кальдяв, кальдяв тейть, оцюдонга оцю ош, инь вии Вавилон ош! Фкя частонь потмоста тиевсь лангсот суд!» | 10standing far away for the fear of her torment, saying, ‘Woe, woe, the great city, Babylon, the strong city! For your judgment has come in one hour.’ |
| 11И масторлангонь мишендихне-рамсихне кармайхть авардема и явсема сонь инксонза, сяс мес кивок ни аф рамсесыне синь паршиснон, | 11The merchants of the earth weep and mourn over her, for no one buys their merchandise any more: |
| 12зрнянь и сиянь паршихнень, питни кефнень и жемчукнень, шуваня иляназть и шобда-якстерь котфть, парьхцить и валда-якстерь котфть; эрь кодама танцти шине шуфттнень и слононь пакарьста эрь кодама паршихнень; и эрь кодама тифкснень – питни шуфтонь, серень, кшнинь, и мраморонь; | 12merchandise of gold, silver, precious stones, pearls, fine linen, purple, silk, scarlet, all expensive wood, every vessel of ivory, every vessel made of most precious wood, and of brass, and iron, and marble; |
| 13корицать и фимиамть, мирать и ладанть, винать и вайшуфтонь вайть, почфть и тозерть; тракснень и учатнень, алашатнень и крандаскятнень, уретнень и ломанень ваймотнень. | 13and cinnamon, incense, perfume, frankincense, wine, olive oil, fine flour, wheat, sheep, horses, chariots, and people’s bodies and souls. |
| 14Мишендихне-рамсихне корхтайхть: «Кенерьф имошт, конатнень анасыне ваймоце, аф улихть тейть, марнек козяшице и марнек пиндолфце юмасть, мзярдовок аф мрдайхть тейть». | 14The fruits which your soul lusted after have been lost to you. All things that were dainty and sumptuous have perished from you, and you will find them no more at all. |
| 15Пелемась сявсыне сятнень, кит мишендсть-рамсесть ня паршихнень эса и кит козякодсть оцюдонга оцю усксеви авать вельде. Синь ащихть ичкозе эздонза, пелезь ваныхть сонь маятаманзон лангс. Синь авардезь и явсезь | 15The merchants of these things, who were made rich by her, will stand far away for the fear of her torment, weeping and mourning, |
| 16корхтайхть: «Кальдяв, кальдяв оцюдонга оцю ошти, кона щаф шуваня иляназса, шобда-якстерь и валда-якстерь котфса, и кона пиндолды зрняса, питни кевняса и жемчугса, | 16saying, ‘Woe, woe, the great city, she who was dressed in fine linen, purple, and scarlet, and decked with gold and precious stones and pearls! |
| 17сяс мес фкя частонь потмоста юмась-арась сонь козяшиц!» Сембе оцю венчень вятихне, сембе оцюведьге уендихне, и оцю венчса покодихне, сембе, кие пря трясь оцюведть эзда – сембе синь арасть ширеняв. | 17For in an hour such great riches are made desolate.’ Every ship master, and everyone who sails anywhere, and mariners, and as many as gain their living by sea, stood far away, |
| 18И мзярда няезь паломань качамонц, ювадсть: «Кодама ош ладяви тя оцюдонга оцю ошть ваксс?» | 18and cried out as they looked at the smoke of her burning, saying, ‘What is like the great city?’ |
| 19Синь кулуса почерязь пряснон и авардезь и явсезь юватькшнесть: «Кальдяв, кальдяв тейть, оцюдонга оцю ош! Сембе, кинь ульсть оцю венченза оцюведьса, козякоткшнесть тонь питни паршихнень эзда – вов фкя частста тон тиевоть шава вастокс!» | 19They cast dust on their heads, and cried, weeping and mourning, saying, ‘Woe, woe, the great city, in which all who had their ships in the sea were made rich by reason of her great wealth!’ For she is made desolate in one hour. |
| 20 «А тон, менель, кеняртькшнек! Тиньге, Шкаень сембе ломаттне, апостолхне и пророкне, кеняртькшнеда! Шкайсь судендазе сонь сембонкса сянкса, мезе сон тиендсь тейнть!» | 20“Rejoice over her, O heaven, you saints, apostles, and prophets; for God has judged your judgment on her.” |
| 21Эста фкя пяк вии ангелсь сявсь кев, яжафтоманнешка, и ёрдамок оцюведти, мярьгсь: «Ва тяфтама вийса ули врнофтф оцюдонга оцю Вавилон ошсь, и аф муви тяда меле сон. | 21A mighty angel took up a stone like a great millstone and cast it into the sea, saying, “Thus with violence will Babylon, the great city, be thrown down, and will be found no more at all. |
| 22Тонь эсот оду аф кулихть аф арфань вайгяль, аф морамань вайгяль; аф кайгозевихть тонь ульцяват нюдиень и торамань морамат; тонь эсот аф муйхть фкявок ломань, кона стаки кармаль машты кядьса тиема эсь тевонц, и яжамань кефнень увфсновок аф кулеви тоньцот. | 22The voice of harpists, minstrels, flute players, and trumpeters will be heard no more at all in you. No craftsman, of whatever craft, will be found any more at all in you. The sound of a mill will be heard no more at all in you. |
| 23Валдоптоматневок аф кармайхть валдоптома тейть, рьвяяень и рьвянянь вайгяльхтьке аф кулевихть тоньцот. И сембе сяс, мес тонь мишендихне-рамсихне ульсть сембода оцюкс масторлангса, и тонь колдувамацень вельде васькафтфтольхть сембе ломаньтналхне. | 23The light of a lamp will shine no more at all in you. The voice of the bridegroom and of the bride will be heard no more at all in you; for your merchants were the princes of the earth; for with your sorcery all the nations were deceived. |
| 24И тонь лангсот пророкнень версна, Шкаень ломаттнень версна, и масторлангса сембе шавфнень версна». | 24In her was found the blood of prophets and of saints, and of all who have been slain on the earth.” |