Your word is a lamp to my feet

Bibles in the Fenno-Ugric languages



Bible

Choose Language

New Testament Books

предыдущая главаследующая глава

view with a second Bible

Од Соткс мокшексWorld English Bible

ЕВРЕЙХНЕНДИ СЁРМАСЬ

Hebrews

Chapter 11

Chapter 11

1Кемамась – тя, мзярда минь эрятама сянь коряс, мезть лангс надиятама и кемоста содасаськ сянь, мезе тейнек нинге аф няеви.1Now faith is assurance of things hoped for, proof of things not seen.
2Шкайсь шназень кунардонь пингонь ломаттнень кемамаснон инкса.2For by this, the elders obtained testimony.
3Кемамать вельде минь шарьхкодьсаськ: сембе менельсь-масторсь ульсь тиф Шкайть валонц вельде, и тянь лаца сембось, мезсь няеви тяни, ульсь тиф аф няевить эзда.3By faith, we understand that the universe has been framed by the word of God, so that what is seen has not been made out of things which are visible.
4Эсь кемаманц вельде Авель кандсь Шкайти сяда цебярь озксказне Каинонь коряс. Сяс мес Авель кемась, Шкайсь шназе сонь и мярьгсь: сон видексшинь ломань, и сявозень кантф казнензон. Тяниенге сонь кемамац тейнек корхтай, хуш сонць Авель ни кулось.4By faith, Abel offered to God a more excellent sacrifice than Cain, through which he had testimony given to him that he was righteous, God testifying with respect to his gifts; and through it he, being dead, still speaks.
5Кемамать вельде Енох сявфоль менели куломань апак содак. И ашезь му сонь, сяс мес Шкайсь сявозе сонь Эстейнза. Нинге менели сявомдонза инголи тейнза кемоста азфоль: сон тусь Шкайть мяльс.5By faith, Enoch was taken away, so that he wouldn’t see death, and he was not found, because God translated him. For he has had testimony given to him that before his translation he had been well pleasing to God.
6А кемамафтома аш кода тумс Шкайть мяльс. Сяс мес эрти, кие сашенды Тейнза, эряви кемамс: Шкай ули и Сон казьсыне сятнень, кит вешендьсазь Сонь.6Without faith it is impossible to be well pleasing to him, for he who comes to God must believe that he exists, and that he is a rewarder of those who seek him.
7Кемамать вельде Ной тись оцю венч эсь кудэряензон идеманкса. Сон ванозе Шкайть мяленц и кулхцондозе Сонь, мзярда тейнза азфоль ся, мезе нинге ашезь няев. Кемамать вельде сон судендазе тя масторлангть, а эстейнза максфоль видексши, кона сай кемамать вельде.7By faith, Noah, being warned about things not yet seen, moved with godly fear, prepared a ship for the saving of his house, through which he condemned the world, and became heir of the righteousness which is according to faith.
8Кемамать вельде Авраам кулхцондозе Шкайть, мзярда Шкайсь мярьгсь тейнза тумс ся модати, конань надияфтозе максомс тейнза. Сон тусь тоза, хуш ашезе сода коза моли.8By faith, Abraham, when he was called, obeyed to go out to the place which he was to receive for an inheritance. He went out, not knowing where he went.
9Кемамать вельде сон эрясь надияфтф модать лангса, кода лия масторонь ломань. Сон эрясь кошева, тяконь лаца эрясть Исааконь мархта Иаковок. Тейст максфоль ся сяка надияфтомась, конань Шкайсь максозе Авраамонди.9By faith, he lived as an alien in the land of promise, as in a land not his own, dwelling in tents with Isaac and Jacob, the heirs with him of the same promise.
10Сон аноколь эрямс кошева, сяс мес учсь ош, кона ащи кеме юр лангса и конань арьсезе-тиезе Сонць Шкайсь.10For he looked for the city which has the foundations, whose builder and maker is God.
11Кемамать вельде Сарравок, улемок аф шачфтыкс, маштсь пекиямс, хуш ульсь ни пяк сире. Вдь сон арьсесь: Надияфтысь кирдьсы валонц.11By faith, even Sarah herself received power to conceive, and she bore a child when she was past age, since she counted him faithful who had promised.
12И сяс фкя сире алять эзда, кона ульсь кулома лангса, шачсь сяшкава лама идьта, конашкава лама менельса тяштьта и оцюведень трваса шуварда.12Therefore as many as the stars of the sky in multitude, and as innumerable as the sand which is by the sea shore, were fathered by one man, and him as good as dead.
13Сембе ня ломаттне ванфтозь кемамать куломозост, хуш тейст апак макстоль ся, мезе Шкайсь надияфтсь. Синь аньцек ичкозде няезь ся надияфтоматнень, и кеняртькшнесть тейст. Эсь колгаст корхнесть: синь лия масторонь ломатть и аньцек нюрьхкяня пингонди лоткасть тя масторти.13These all died in faith, not having received the promises, but having seen them and embraced them from afar, and having confessed that they were strangers and pilgrims on the earth.
14Сят, кит тяфта корхтайхть, няфнесазь: синь вешендьсазь эсь афкуксонь шачемань масторснон.14For those who say such things make it clear that they are seeking a country of their own.
15И кда синь арьсельхть ся масторть колга, коста синь тусть, эста синь маштольхть мрдамс меки.15If indeed they had been thinking of that country from which they went out, they would have had enough time to return.
16Но синь мяльсноль сатомс сяда цебярь масторть, лиякс мярьгомс, менеленнеть. Вага мес Шкайсь аф визди, мзярда синь лемнесазь Сонь эсь Шкайкс; вдь Сон аноклась тейст ош.16But now they desire a better country, that is, a heavenly one. Therefore God is not ashamed of them, to be called their God, for he has prepared a city for them.
17Кемамать вельде Авраам максозе Исааконь озксказнекс, мзярда Шкайсь варчсезе сонь. Ся, кинди максфтольхть надияфтоматне, ульсь анок кандомс озксказнекс эсь фкя тяка цёранц,17By faith, Abraham, being tested, offered up Isaac. Yes, he who had gladly received the promises was offering up his one and only son,
18конань колга ульсь азф: «Исааконь эзда шачи-касы тонь юромце».18to whom it was said, “Your offspring will be accounted as from Isaac,”
19Авраам арьсесь: Шкайсь машты мянь кулофнень эзда вельмафтомс. Сяс, мзярда Шкайсь мрдафтозе Авраамонди Исааконь – тя ульсь кода кулофнень эзда вельмама.19concluding that God is able to raise up even from the dead. Figuratively speaking, he also did receive him back from the dead.
20Кемамать вельде Исаак бславазень Иаковонь и Исавонь, и азозе тейст, мезе ули мархтост сай пингть.20By faith, Isaac blessed Jacob and Esau, even concerning things to come.
21Кемамать вельде Иаков, куломда инголе, бславазень Иосифонь кафцьке цёранзон и, нежедезь эсь байдеконц лангс, озондсь Шкайти.21By faith, Jacob, when he was dying, blessed each of the sons of Joseph, and worshiped, leaning on the top of his staff.
22Кемамать вельде Иосиф, улемок кулома лангса, азозе Израилень ломаттнень Египетста лисемаснон колга и мярьгсь тейст, мезе эряви тиемс сонь пакарензон мархта.22By faith, Joseph, when his end was near, made mention of the departure of the children of Israel, and gave instructions concerning his bones.
23Кемамать вельде Моисеень шачфтыенза кяшендезь сонь колма кофт шачемдонза меле. Сяс мес синь няезь конашкава мазы Моисей, и ашесть пеле оцязорть кошардоманц коламда.23By faith, Moses, when he was born, was hidden for three months by his parents, because they saw that he was a beautiful child, and they were not afraid of the king’s commandment.
24Кемамать вельде Моисеень, мзярда сон кассь, ашель мялец лемнемс эсь прянц фараононь стирти идькс.24By faith, Moses, when he had grown up, refused to be called the son of Pharaoh’s daughter,
25Пежеть нюрьхкяня пингонь ламбамашинзон и тёждя эряфть вастс сон сяда цебярькс лувозе Шкаень ломаньтналть мархта маятамать.25choosing rather to share ill treatment with God’s people than to enjoy the pleasures of sin for a time,
26Сон лувозе Христость инкса сялдомать сяда питникс Египетонь козяшитнень коряс, сяс мес сон ванць инголе ащи казнеть лангс, кона учсезе сонь.26considering the reproach of Christ greater riches than the treasures of Egypt; for he looked to the reward.
27Кемамать вельде сон кадозе Египетть, оцязоронь кяжда аф пелезь. Вдь сон, кода ба няезе Аф Няевить, и сяс ульсь кеме.27By faith, he left Egypt, not fearing the wrath of the king; for he endured, as seeing him who is invisible.
28Кемамать вельде сон ладязе-ётафтозе евреень Очижить. Сон валозень верса кенкшень касякнень: куломань ангелсь афолезень шава Израилень иттнень Египетонь васень шачф иттнень мархта марса.28By faith, he kept the Passover, and the sprinkling of the blood, that the destroyer of the firstborn should not touch them.
29Кемамать вельде Израилень ломаньтналсь ётась Якстерь оцюведть пачк, кода коське модава. Но мзярда египтяттне тяряфтсть тиемс тяконь лаца – синь ваясть.29By faith, they passed through the Red Sea as on dry land. When the Egyptians tried to do so, they were swallowed up.
30Кемамать вельде прасть Иерехон ошть стенанза сисем шит перьфканза якамда меле.30By faith, the walls of Jericho fell down, after they had been encircled for seven days.
31Кемамать вельде Раав, усксеви авась, сетьмоши мархта нолдазень эсь кудозонза Израилень алятнень, конат састь салава ваномс Ханаанонь масторть, и тянкса сонь ашезь шава Шкаень аф кулхцондыхнень мархта.31By faith, Rahab the prostitute didn’t perish with those who were disobedient, having received the spies in peace.
32Мезе нинге азан тейнть? Аф саты тейне пинге азондомс Гедеононь, Вараконь, Самсононь, Иеффаень, Давидонь, Самуилонь и пророкнень колга.32What more shall I say? For the time would fail me if I told of Gideon, Barak, Samson, Jephthah, David, Samuel, and the prophets,
33Кемамать вельде синь сяськондезь масторхнень, кемокснезь виде эряфть, няезь Шкаень надияфтоматнень пяшкодемаснон, пякснезь лефнень кургснон,33who through faith subdued kingdoms, worked out righteousness, obtained promises, stopped the mouths of lions,
34матнезь вии толть, ворьготькшнесть оржа торда. Синь ульсть лафчт и арасть эрьгафт. Синь арасть кемокс тюремаса, панцезь душматтнень тюриснон.34quenched the power of fire, escaped the edge of the sword, from weakness were made strong, grew mighty in war, and caused foreign armies to flee.
35Ульсть ават, конатненди кулоф раднясна максфтольхть меки вельмафста. Ина лиятне ашезь сяв ся воляшить, конань тейст макссезь, и маятазь кулость, сяс мес синь мяльсноль сатомс вельмамать сяда цебярь эряфса.35Women received their dead by resurrection. Others were tortured, not accepting their deliverance, that they might obtain a better resurrection.
36Лиятне кирдсть эсь лангсост сялдомат и локшеса пикссемат, и кирдсть мянь цинзерса и пякстамгудса улема.36Others were tried by mocking and scourging, yes, moreover by bonds and imprisonment.
37Синь шавондозь кевса, керсезь кафтова, синь маятафтозь и сялгондозь торса. Синь якасть-шяясть верозонь и сявань кедьста тиф щамса, кирдсть ашуши, люпштамат и пикссемат-маятамат.37They were stoned. They were sawn apart. They were tempted. They were slain with the sword. They went around in sheep skins and in goat skins; being destitute, afflicted, ill-treated—
38Ня ломаттне ульсть вельф цебярьхть тя масторлангти и сяс синь якасть-шяясть шавмодава и пандова, и эрясть кевботмарга и модань лазкснень ёткова.38of whom the world was not worthy—wandering in deserts, mountains, caves, and the holes of the earth.
39Шкайсь шназень сембе ня ломаттнень кемамаснон инкса. Но сякокс тейст ашезь максов ся, мезе надияфтфоль,39These all, having had testimony given to them through their faith, didn’t receive the promise,
40сяс мес Шкайть ульсь сяда цебярь арьсефоц аф аньцек тейст, но тейнеконга. Сонь мялец ульсь тяфтама: сатолезь ня ломаттне афсатыксфтомашить аньцек минь мархтонк марса.40God having provided some better thing concerning us, so that apart from us they should not be made perfect.


предыдущая глава Chapter 11 следующая глава