Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
АПОСТОЛХНЕНЬ ТЕВСНА | Acts |
Chapter 21 | Chapter 21 |
| 1Явомда меле оцюведьге минь туме усиятненди: васенда Косу, омбоце шиня пачкодеме Родосу, тоста Патарав. | 1When we had departed from them and had set sail, we came with a straight course to Cos, and the next day to Rhodes, and from there to Patara. |
| 2Тоса муме Финикияв моли оцю венч. Минь озаме эзонза и туме сяда тов. | 2Having found a ship crossing over to Phoenicia, we went aboard, and set sail. |
| 3Уеме Кипрать вакска, сон ляткшнесь кержи ширесонк, и пачкодеме Сирияв. Лоткаме Тир ошу, оцю венчста эрявсь шамдомс ускфть. | 3When we had come in sight of Cyprus, leaving it on the left hand, we sailed to Syria and landed at Tyre, for the ship was there to unload her cargo. |
| 4Минь валгоме трвати и вешеськ Иисусонь мельге молихнень. Эряме синь ширесост сисем шит. Тонафнихне Ваймопожфть вятеманц коряс карнезь Павелонь Иерусалиму молемада. | 4Having found disciples, we stayed there seven days. These said to Paul through the Spirit that he should not go up to Jerusalem. |
| 5Ня шитнень меле минь поладоськ киньконь. Сембе кемайхне рьвянек-иднек ильхтемазь мянь ошть пес. Оцюведь трваса минь плманжа лангса озондоме. | 5When those days were over, we departed and went on our journey. They all, with wives and children, brought us on our way until we were out of the city. Kneeling down on the beach, we prayed. |
| 6Меле ашкодоме фкя-фкянь мархта и явоме, минь озаме оцю венчти, а синь тусть куду. | 6After saying goodbye to each other, we went on board the ship, and they returned home again. |
| 7Тирста тумда меле минь аделаськ уеманьконь Птолемаидаса. Тоса суваме кемай ялганьконь варжама, ащеме ширесост фкя ши. | 7When we had finished the voyage from Tyre, we arrived at Ptolemais. We greeted the brothers and stayed with them one day. |
| 8Омбоце шиня минь Павелонь мархта туме кис, и Кесарияв пачкодемста суваме Пара кулянь азонкшнить, Филиппонь кудс. Тя алясь ульсь кемаень пуромксса сисем лездыхнень эзда фкясь. И вов минь лоткаме пялонза. | 8On the next day, we who were Paul’s companions departed, and came to Caesarea. We entered into the house of Philip the evangelist, who was one of the seven, and stayed with him. |
| 9Сонь ульсть ниле рьвакс апак тук стиренза, конатнень ульсь пророчествань валса корхтамань казнесна. | 9Now this man had four virgin daughters who prophesied. |
| 10Минь ащеме тоса аф кржа ши, и вов, тоза сась Иудеяста фкя пророк, лемоцоль Агав. | 10As we stayed there some days, a certain prophet named Agabus came down from Judea. |
| 11Сон сувась ширезонк, сявозе Павелонь карксонц, сотозень эсь пильгонзон и кядензон, и мярьгсь: «Вов мезе корхтай Иняру Ваймопожфсь: Тяфта Иерусалимса еврейхне сотнесазь ся ломанть, кинне тя каркссь. И макссазь сонь лия ломаньтналоннетнень кядьс». | 11Coming to us and taking Paul’s belt, he bound his own feet and hands, and said, “The Holy Spirit says: ‘So the Jews at Jerusalem will bind the man who owns this belt, and will deliver him into the hands of the Gentiles.’ ” |
| 12Тянь кулемста минь и тястоконь кемайхне кармаме пяк эняльдема Павелонди – аф молемс Иерусалиму. | 12When we heard these things, both we and the people of that place begged him not to go up to Jerusalem. |
| 13Тянь каршес Павел мярьгсь: «Месенттяда? Мес аварттяда и сязендьсасть седиезень? Мон анокан аф аньцек кирдемс пякстамгудть, но и куломс Иерусалимса Иисус Азороньконь лемонц инкса». | 13Then Paul answered, “What are you doing, weeping and breaking my heart? For I am ready not only to be bound, but also to die at Jerusalem for the name of the Lord Jesus.” |
| 14Сяс мес Павелонь мялец тейнек ашезь полафтов, минь сетьмолгодоме и мярьгоме: «Улеза Шкайть мяленц коряс!» | 14When he would not be persuaded, we ceased, saying, “The Lord’s will be done.” |
| 15Ся шитнень меле минь срхкаме кис и туме Иерусалиму. | 15After these days we took up our baggage and went up to Jerusalem. |
| 16Минь мархтонк мольсь мзярошка тонафни Кесарияста, синь вятемазь минь Мнасононь пяли. Тя алясь шачемас коре Кипрастоль, кунардонь тонафнихнень ёткста фкясь. Минь срхкаме лоткамс сонь пялонза. | 16Some of the disciples from Caesarea also went with us, bringing one Mnason of Cyprus, an early disciple, with whom we would stay. |
| 17Вов минь пачкодеме Иерусалиму. Кемай ялгатне васьфтемазь пяк лямбоста. | 17When we had come to Jerusalem, the brothers received us gladly. |
| 18Омбоце шиня Павел минь мархтонок мольсь Иаковонди. Тоза пуромсть кемаень пуромксонь сембе оцюнятне. | 18The day following, Paul went in with us to James; and all the elders were present. |
| 19Шумбракстомда меле Павел педа-пес азондозе семботь, мезе Шкайсь тись лия ломаньтналхнень ёткса сонь покодеманц вельде. | 19When he had greeted them, he reported one by one the things which God had worked among the Gentiles through his ministry. |
| 20Тянь кулхцондомда меле, синь шназь Шкайть, а сяльде мярьгсть Павелонди: «Кемай ялга, тон няйсак, мзяра тёжянь еврейда кармась кемама, и сембе синь седи путыхть койть инкса. | 20They, when they heard it, glorified God. They said to him, “You see, brother, how many thousands there are among the Jews of those who have believed, and they are all zealous for the law. |
| 21А тейст мярьгсть, кле, тон тонафнесайть лия масторга эряй еврейхнень аердомс Моисеень коенц эзда; корхнесайть синь аф керсемс цёраснон киськопеснон и аф ванфтомс минь коеньконь-иланьконь. | 21They have been informed about you, that you teach all the Jews who are among the Gentiles to forsake Moses, telling them not to circumcise their children and not to walk after the customs. |
| 22Мезе тиемс? Ломаттне видекс пуромихть, сяс мес кульсазь тонь самацень колга. | 22What then? The assembly must certainly meet, for they will hear that you have come. |
| 23Тик сянь, мезе минь мярьктяма. Улихть тяса ниле ломаненьке, конат макссть варамань вал Шкайти. | 23Therefore do what we tell you. We have four men who have taken a vow. |
| 24Архт и ётафтт мархтост аруяфтомань ила*а и пандыть синь карьхцснон прянь нарафтомаснон инкса. Эста сембе содасазь: ся, мезе корхнихть колгат, аф виде, меколанкт – тон кемоста ванфтсак койть. | 24Take them and purify yourself with them, and pay their expenses for them, that they may shave their heads. Then all will know that there is no truth in the things that they have been informed about you, but that you yourself also walk keeping the law. |
| 25Кда корхтамс лия ломаньтналста кемайхнень колга, минь сёрмадоськ тейст эсь ладяфксоньконь: катк синь мезевок тяфтама аф ванфтыхть, аньцек тязаст ярхца сяда, мезе канневсь озксказнекс аф афкуксонь шкайхненди, верда, поваф жуватань сивольда, кирдельхть пря усксевомада». | 25But concerning the Gentiles who believe, we have written our decision that they should observe no such thing, except that they should keep themselves from food offered to idols, from blood, from strangled things, and from sexual immorality.” |
| 26Эста Павел сявозень ня алятнень и омбоце шиня ётафтсь мархтост аруяфтомань ила. Сяльде мольсь Шкаень куду азомонза озксвятити, мзярда аделавихть аруяфтомань шитне и мзярда эрть инкса максови озксказне. | 26Then Paul took the men, and the next day purified himself and went with them into the temple, declaring the fulfillment of the days of purification, until the offering was offered for every one of them. |
| 27Ня сисем шитне ётама лангсотольхть ни, мзярда Асияста саф еврейхне няезь Павелонь Шкаень кудса. Синь кеподезь сембе ломаттнень и кундазь Павелонь. | 27When the seven days were almost completed, the Jews from Asia, when they saw him in the temple, stirred up all the multitude and laid hands on him, |
| 28«Израилень ломатть, лездода! – юватькшнесть синь. – Вов тя алясь, кона эрь вастова тофнесыне сембонь молемс минь ломаньтналоньконь, коеньконь и тя вастть каршес. А тяни сон нльне вятсь Шкаень куду грект и тянь вельде гастязе тя иняру вастть!» | 28crying out, “Men of Israel, help! This is the man who teaches all men everywhere against the people, and the law, and this place. Moreover, he also brought Greeks into the temple, and has defiled this holy place!” |
| 29Тевсь ва мезьсоль: тяда инголе синь няезь Павелонь ошса Ефесста Трофимть мархта и арьсесть Павел вятнезе сонь Шкаень куду. | 29For they had seen Trophimus, the Ephesian, with him in the city, and they supposed that Paul had brought him into the temple. |
| 30Марнек ошть сявозе таколдома, пуромсть ломатть. Павелонь кундазь и лихтезь Шкаень кудста. Шкаень кудть кенкшенза эстокиге пякставсть. | 30All the city was moved and the people ran together. They seized Paul and dragged him out of the temple. Immediately the doors were shut. |
| 31Мзярда синь ёразь шавомс Павелонь, ся ёткть тёжянь ушманонь оцюняти пачфтсть куля, кле, марнек Иерусалимть сявозе таколдома. | 31As they were trying to kill him, news came up to the commanding officer of the regiment that all Jerusalem was in an uproar. |
| 32Тёжянень оцюнясь сявсь мархтонза ушматт и сядонь оцюнят и ёрдась пря ломаттнень ёткс. Ломаттне тёжянень оцюнять и ушматтнень няемстост лоткасть пикссемдонза Павелонь. | 32Immediately he took soldiers and centurions and ran down to them. They, when they saw the chief captain and the soldiers, stopped beating Paul. |
| 33Эста тёжянень оцюнясь маладсь и сявозе Павелонь, мярьгсь пинкстамда сонь кафта цинзерса. Сяльде кизефтезень: кие тя ломанць и мезе сон тись? | 33Then the commanding officer came near, arrested him, commanded him to be bound with two chains, and inquired who he was and what he had done. |
| 34Но финц ломаттне юватькшнесть фкя, а омбонцне – лия. Тёжянень оцюнясь жалфть потмоса мезевок ашезь шарьхкоде, сяс сон мярьгсь вятемда Павелонь ушманкудс. | 34Some shouted one thing, and some another, among the crowd. When he couldn’t find out the truth because of the noise, he commanded him to be brought into the barracks. |
| 35Тов вяти куцеманява кеподемста ломаттне сяшкава люпштасть эсост, нльне ушматтненди савсь Павелонь кандомс кядьсост. | 35When he came to the stairs, he was carried by the soldiers because of the violence of the crowd; |
| 36А ломаттне стаки ашесть ляткшне и пешкоткшнесть: «Кулома тейнза!» | 36for the multitude of the people followed after, crying out, “Away with him!” |
| 37Ушманкуду сувафтомстонза Павел пшкядсь тёжянень оцюняти: «Мярьгат тейне кой-мезе азомс тейть?» Ся дивандазевсь: «Тон корхтат грекокс? | 37As Paul was about to be brought into the barracks, he asked the commanding officer, “May I speak to you?” He said, “Do you know Greek? |
| 38Дяряй тон аф Египетонь ся эряйсь, кона аф кунара кеподсь таколф и лихтсь шавмодав ниле тёжятть ломанень шави аля?» | 38Aren’t you then the Egyptian, who before these days stirred up to sedition and led out into the wilderness the four thousand men of the Assassins?” |
| 39«Аф, – мярьгсь Павел, – Мон евреян, пяк лац содаф Тарс ошста, кона Киликияса. Эняльдян тейть, мярьк тейне пшкядемс ломаттненди». | 39But Paul said, “I am a Jew, from Tarsus in Cilicia, a citizen of no insignificant city. I beg you, allow me to speak to the people.” |
| 40Мзярда ся мярьгсь, Павел арась куцема пряти и кядьса няфтсь ломаттненди, кле, мялезе корхтамс мархтонт. Кодак тиевсь сетьме, Павел ушедсь корхтама евреень кяльса: | 40When he had given him permission, Paul, standing on the stairs, beckoned with his hand to the people. When there was a great silence, he spoke to them in the Hebrew language, saying, |
*а 21:24 аруяфтомань ила – улема, лама пинге эрямок лия тналонь масторса, Павелонди эрявсь ётафтомс аруяфтомань ила Шкаень куду сувамда инголе и Шкаень кудонь иласа улеманкса.