Your word is a lamp to my feet

Bibles in the Fenno-Ugric languages



Bible

Choose Language

New Testament Books

предыдущая главаследующая глава

view with a second Bible

Од Соткс мокшексWorld English Bible

АПОСТОЛХНЕНЬ ТЕВСНА

Acts

Chapter 17

Chapter 17

1Апостолхне ётасть Амфиполь и Аполлония ошнень пачк и састь Фессалоникав, коса ульсь евреень синагога.1Now when they had passed through Amphipolis and Apollonia, they came to Thessalonica, where there was a Jewish synagogue.
2Павел, кода тиендсь фалу, тусь синагогав. Тоса сон мельцек колма недялянь ваймамань шитнень корхнесь мархтост Сёрматфксть колга,2Paul, as was his custom, went in to them, and for three Sabbath days reasoned with them from the Scriptures,
3эздонза сявф кепотькс вельде панчсезе и няфнезе: Христости эрявсь кирдемс маятамат и вельмамс кулофста. Павел корхтась: «Тя Христоссь – Иисус, конань колга мон азондан».3explaining and demonstrating that the Christ had to suffer and rise again from the dead, and saying, “This Jesus, whom I proclaim to you, is the Christ.”
4Кона-кона еврейхне кармасть кемама и педсть Павелонди и Силанди. Синдедост башка, кармась кемама Шкайда пели лама гректа и аф кржа содаф авада.4Some of them were persuaded and joined Paul and Silas, of the devout Greeks a great multitude, and not a few of the chief women.
5Тя срхкафтсь сельмонь каяма аф кемай еврейхнень ёткса, синь мусть мишендема-рамсема вастста нильготькс ломатть, кочкавсть марса и кеподсть ошса комболдома. Синь састь Иасононь кудонцты Павелонь и Силань вешема, ёрасть лихтемс синь ломаттненди.5But the unpersuaded Jews took along some wicked men from the marketplace, and gathering a crowd, set the city in an uproar. Assaulting the house of Jason, they sought to bring them out to the people.
6Тоса апостолхнень ашезь му, эста ошень оцюнятненди вятезь Иасононь и лия кой-кона кемай ялгатнень. «Синь шорсесазь ломаттнень марнек масторлангса, а тяни састь тязонга, – пешкоткшнесть пуромфне.6When they didn’t find them, they dragged Jason and certain brothers before the rulers of the city, crying, “These who have turned the world upside down have come here also,
7– А Иасон нолдазень синь эсь кудозонза. Сембе синь колсесазь кесарть кошардоманц, корхтайхть, кле, ули лия оцязор, конань лемоц Иисус».7whom Jason has received. These all act contrary to the decrees of Caesar, saying that there is another king, Jesus!”
8Ломаттне и ошень оцюнятне тянь кулемста таколдозевсть.8The multitude and the rulers of the city were troubled when they heard these things.
9Синь сявсть Иасононь и лиятнень кядьста кемокстафты вал ярмак мархта, и тяда меле нолдазь.9When they had taken security from Jason and the rest, they let them go.
10Кемай ялгатне пингонь апак тарксек веть ильхтезь Павелонь и Силань Верияв. Верияв пачкодемста синь мольсть евреень синагогав.10The brothers immediately sent Paul and Silas away by night to Beroea. When they arrived, they went into the Jewish synagogue.
11Тястонь эряйхне фессалониканнетнень коряс ульсть сяда панжада ваймот. Синь оцю мяльса кулхцондозь Павелонь валонц Пара кулять колга и эрь шиня тонафнезь-ванозь Сёрматфксть: видеть али аф корхтасы Павел.11Now these were more noble than those in Thessalonica, in that they received the word with all readiness of mind, examining the Scriptures daily to see whether these things were so.
12Ламоц еврейхне кармасть кемама, тяфта жа кармасть кемама ламоц содавикс греконь алятне и аватне.12Many of them therefore believed; also of the prominent Greek women, and not a few men.
13Но мзярда Фессалоникань еврейхне кулезь: Павел тонафты Шкаень валти Верияса, синь мольсть тозонга и кармасть кепсемост и шорямост ломаттнень.13But when the Jews of Thessalonica had knowledge that the word of God was proclaimed by Paul at Beroea also, they came there likewise, agitating the multitudes.
14Кемай ялгатне эстокиге ильхтезь Павелонь оцюведь трвав, а Силань мархта Тимофей лядсть Верияв.14Then the brothers immediately sent out Paul to go as far as to the sea, and Silas and Timothy still stayed there.
15Павелонь ильхтиенза састь мархтонза Афинав, сяльде меки мрдасть Верияв и пачфтезь Павелонь эняльдеманц Силанди и Тимофеенди – куроконе самс тейнза.15But those who escorted Paul brought him as far as Athens. Receiving a commandment to Silas and Timothy that they should come to him very quickly, they departed.
16Павел учсезень Силань мархта Тимофеень Афинаса, и мзярда сон ванондозе ошть, седиец ацергодсь, сяс мес ошсь пяшксель эсь кятть тиф аф афкуксонь шкайда.16Now while Paul waited for them at Athens, his spirit was provoked within him as he saw the city full of idols.
17Синагогаса сон корхнесь еврейхнень и Шкайда пели грекнень мархта. Эрь шиня сон корхнесь ётайхнень-потайхнень мархта мишендема-рамсема вастса.17So he reasoned in the synagogue with the Jews and the devout persons, and in the marketplace every day with those who met him.
18Весть сонь мархтонза срхкафтсть пялькстома философт – эпикуреецт и стоикт. Финцне кизефнесть: «Мезе мялец азомс тя лама валонь шотнайть?» Омбонцне: «Афоли сон азонды лия масторонь шкайхнень колга». Тя сянкса, мес Павел пачфнесь Пара куля Иисусонь колга и кулофста вельмамать колга.18Some of the Epicurean and Stoic philosophers also were conversing with him. Some said, “What does this babbler want to say?” Others said, “He seems to be advocating foreign deities,” because he preached Jesus and the resurrection.
19Павелонь серьгядезь ареопагу и эняльгодсть: «Азонтка тейнек, мезень од тонафтома кандоть?19They took hold of him and brought him to the Areopagus, saying, “May we know what this new teaching is, which you are speaking about?
20Кати-мезе аф шарьхкодеви кулихть пиленьке, сяс мяленьке содамс, мезе тя тяфтамсь?»20For you bring certain strange things to our ears. We want to know therefore what these things mean.”
21Вдь афинаннетне и ошсост эряй лия мастороннетневок тяфта ашесть прафта мезьска лияс, кода кулхцонкшнемс од кулят-мяльхть и синь корхтафнемс.21Now all the Athenians and the strangers living there spent their time in nothing else, but either to tell or to hear some new thing.
22Павел стясь ареопагонь пуромксть кучкас и мярьгсь: «Афинань эряйхть! Сембонь коряс няйса, тинь пяк лувсасть шкайхнень.22Paul stood in the middle of the Areopagus, and said, “You men of Athens, I perceive that you are very religious in all things.
23Мзярда якамста ванондыне тинь озондома вастонтень, няень алтарьге, конань лангса тяштьф: «Аф содаф Шкайти». Вчёк тя Шкайть колга, конань тинь апак содак лувсасть, монь и мялезе азондомс тейнть.23For as I passed along and observed the objects of your worship, I also found an altar with this inscription: ‘TO AN UNKNOWN GOD.’ What therefore you worship in ignorance, I announce to you.
24Шкайсь, кона тиезе менельть и масторть, и семботь, мезе эсонза, улемок менелень и модань Азоркс, аф эряй ломанень кядьса тиф Шкаень кудса,24The God who made the world and all things in it, he, being Lord of heaven and earth, doesn’t dwell in temples made with hands.
25и Тейнза аф эряви ломанень кядьса покодема, бта Сонь Сонцень кати-мезец аф сатни. Сон Сонць максси сембе ломаттненди эряф, ваймонь тарксема и семботь лиять.25He isn’t served by men’s hands, as though he needed anything, seeing he himself gives to all life and breath, and all things.
26Фкя ломань эзда Сон тиезень сембе ломаньтналхнень, эрязаст марнек масторть лангова. Сон путсь сембе ломаттненди ладяф пинге и васта модать лангса.26He made from one blood every nation of men to dwell on all the surface of the earth, having determined appointed seasons, and the boundaries of their dwellings,
27Шкайсь тиезе тянь сянкса – ломаттне вешендезазь Сонь, катк нльне сокоронькончт молельхть Тейнза и мулезь Сонь. Виде, Сон аф ичкозе эрть эзда.27that they should seek the Lord, if perhaps they might reach out for him and find him, though he is not far from each one of us.
28Вдь минь Соньцонза эрятама-ащетяма, якатама. «Минь Сонь юромстонза», – кода сёрмадсть конат-конат тинь валмораентень ёткста.28‘For in him we live, move, and have our being.’ As some of your own poets have said, ‘For we are also his offspring.’
29Сяс тейнек, Шкаень юромстотненди, аф ладяй арьсемс, кле, Шкайсь шары зрняста, сияста али кевста тифть лангс, конань арьсезе-тиезе ломанень маштомашись али пря арьсемась.29Being then the offspring of God, we ought not to think that the Divine Nature is like gold, or silver, or stone, engraved by art and design of man.
30Ся аф содамань пинкнень Шкайсь кирдсь, но тяни кошардсыне сембе ломаттнень сембе вастова каендама.30The times of ignorance therefore God overlooked. But now he commands that all people everywhere should repent,
31Сон ладясь ши, мзярда кармай судендамонза масторлангть Эсь кочкаф Ломаненц вельде. Шкайсь кемокстазе тянь сембе ломаттнень ингольде, мзярда вельмафтозе Христость кулофста».31because he has appointed a day in which he will judge the world in righteousness by the man whom he has ordained; of which he has given assurance to all men, in that he has raised him from the dead.”
32Мзярда синь кульсть кулофста вельмамать колга, кой-конатне ёткстост кармасть пеетькшнема, омбонцне мярьгсть: «Тянь колга тонь кулхцонттядязь оду».32Now when they heard of the resurrection of the dead, some mocked; but others said, “We want to hear you again concerning this.”
33Тяка мархта Павел тусь пуромксстост.33Thus Paul went out from among them.
34Кона-кона ломаттне педсть тейнза, кармасть кемама. Синь ётксост ульсь ареопагу сувси алясь Дионисий и ава – лемоцоль Дамарь, нинге мархтост лият.34But certain men joined with him and believed, among whom also was Dionysius the Areopagite, and a woman named Damaris, and others with them.


*а 17:19 ареопаг (греконь кяльса «Аресонь губороц») – тяфта лемнезь Афинаса губорть и вярдень судть, кона ётафнезень тяса эсь пуромксонзон и кона вятезень тонафтомань, религиянь и прянь вятемань кизефкснень.


предыдущая глава Chapter 17 следующая глава