Your word is a lamp to my feet

Bibles in the Fenno-Ugric languages



Bible

Choose Language

New Testament Books

предыдущая главаследующая глава

view with a second Bible

Од Соткс мокшексWorld English Bible

АПОСТОЛХНЕНЬ ТЕВСНА

Acts

Chapter 14

Chapter 14

1Иконияса Павел и Варнава тяфта жа сувасть евреень синагогав и сяшкава кемафтозь корхтасть, нльне кармась кемама ламодонга лама еврейда и лия тналонь ломаньда.1In Iconium, they entered together into the synagogue of the Jews, and so spoke that a great multitude both of Jews and of Greeks believed.
2Но еврейхне, конат ашесть кема, каршек латцезь лия тналонь ломаттнень и срхкафтсть эсост кяж кемайхнень каршес.2But the disbelieving Jews stirred up and embittered the souls of the Gentiles against the brothers.
3Павел и Варнава сяка ламос ляткшнесть тоса. Синь апак пельхть азондсть Азорть колга, и Азорсь кемокснезе Эсь пароказненц колга валть тяштьксса и дивань тевса, конат тиендевсть апостолхнень кядьснон вельде.3Therefore they stayed there a long time, speaking boldly in the Lord, who testified to the word of his grace, granting signs and wonders to be done by their hands.
4Ошэряйхнень мяльсна явожсть: финцне ульсть еврейхнень инкса, омбонцне – апостолхнень.4But the multitude of the city was divided. Part sided with the Jews, and part with the apostles.
5When some of both the Gentiles and the Jews, with their rulers, made a violent attempt to mistreat and stone them,
6they became aware of it and fled to the cities of Lycaonia, Lystra, Derbe, and the surrounding region.
5-7Еврейхне и лия тналонь ломаттне корхтазь ошень оцюнятнень. Синь састь фкя мяльс, марса врьгятемс лангозост и шавомс синь кевса. Мзярда апостолхне содазь тянь, синь ворьгодсть Ликаонияв и тоса азондозь Пара кулять Листраса и Дервияса, и ня ошнень аймаковаст.7There they preached the Good News.
8Листраса эрясь аля, конань пильгонза лафчтольхть шачемстокиге, и сон мзярдонга ашезь якав.8At Lystra a certain man sat, impotent in his feet, a cripple from his mother’s womb, who never had walked.
9Тя алясь кулхцондозе Павелонь корхтаманц. Павел варжакстсь лангозонза и няезе: тя ломанть стама кемамац, конань вельде сон пчкафтови.9He was listening to Paul speaking, who, fastening eyes on him, and seeing that he had faith to be made whole,
10Павел кайги вайгяльхть ювадсь: «Корхтан тейть Иисус Христос Азорть лемса: стяк пильге лангс!» И сон эстокиге комотсь и ушедсь якама.10said with a loud voice, “Stand upright on your feet!” He leaped up and walked.
11Ломаттне няезь, мезе тись Павел, и кармасть пешкоткшнема ликаониянь кяльса: «Тейнек валгсть шкайхне ломанень калопса!»11When the multitude saw what Paul had done, they lifted up their voice, saying in the language of Lycaonia, “The gods have come down to us in the likeness of men!”
12Варнавань синь лемнезь Зевсокс, а Павелонь Ермиекс, сяс мес сон вятезе корхтамать.12They called Barnabas “Jupiter”, and Paul “Mercury”, because he was the chief speaker.
13Ошень ортатнень фтала ащесь Зевс шкайти озондома кудсь. Тя шкаень кудть озксвятиец вятсь ортатненди букат и кандсь панчфонь каштаст, сяс мес сон ёрась ломаттнень мархта марса кандомс озксказне апостолхненди.13The priest of Jupiter, whose temple was in front of their city, brought oxen and garlands to the gates, and would have made a sacrifice along with the multitudes.
14Но апостолхне Варнава и Павел, кодак кулезь тянь, сязезь мяштьстост щамснон, ёрдасть пря ломаттнень ёткс и кайгиста ювадсть:14But when the apostles, Barnabas and Paul, heard of it, they tore their clothes, and sprang into the multitude, crying out,
15«Ломатть, тинь месенттяда? Минь тинь лацонт ломаттяма! Минь саме тейнть Пара кулянь азондома, кадозалесть тинь аф афкуксонь шкайхненди сюконякшнемантень и шарфтозаледе эряй Шкайти, кона тиезе менельть, масторть, оцюведть и семботь, мезе эсост.15“Men, why are you doing these things? We also are men of like passions with you, and bring you good news, that you should turn from these vain things to the living God, who made the sky, the earth, the sea, and all that is in them;
16Ётай пинкнень Сон нолязе эрь ломаньтналти молемс эсь киганза.16who in the generations gone by allowed all the nations to walk in their own ways.
17Но эстонга Сон няфнезе Эсь прянц цебярь тевса: кучсесь тейнек менельста пизем и иможень кенерема пинкт, макссесь ярхцамбяль и пяшкотькшнезе седиеньконь кенярдемада».17Yet he didn’t leave himself without witness, in that he did good and gave you rains from the sky and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness.”
18Тянь азондомок, синь кода аф кода кирдезь ломаттнень озксказнень тиемада и мярьгсть эрти тумс куду.Павел и Варнава ляткшнесть Листраса и тонафнезь ломаттнень. Ся пингста,18Even saying these things, they hardly stopped the multitudes from making a sacrifice to them.
19мзярда апостолхне мезьдонга аф пелезь азондсть Шкаень вал, Антиохияста и Иконияста састь еврейхть и кемафтозь ломаттнень аердомс эздост, корхтасть: «Синь корхтамасост аш мезевок виде, а сембось васькафнема». И ладязь ломаттнень каршезост. Синь пикссезь Павелонь кевса и ускозь сонь пакся ушу, арьсесть куломс шавозь.19But some Jews from Antioch and Iconium came there, and having persuaded the multitudes, they stoned Paul, and dragged him out of the city, supposing that he was dead.
20Но мзярда перьфканза пуромсть тонафнихне, Павел стясь и тусь ошу. Омбоце шиня сон Варнавань мархта тусь Дервияв.20But as the disciples stood around him, he rose up, and entered into the city. On the next day he went out with Barnabas to Derbe.
21Тя ошса синь азондозь Пара кулять, ламонцнень шарфтозь Азорти тонафникс, сямольде мрдасть Листрав, а тоста Иконияв и Антиохияв.21When they had preached the Good News to that city, and had made many disciples, they returned to Lystra, Iconium, and Antioch,
22Сембе вастова синь кемокснезь тонафнихнень ваймопожфснон, тонафтозь ванфтомс кемамаснон, корхтасть: «Лама маятама вельде тейнек сувама Шкаень Оцязорксшити».22strengthening the souls of the disciples, exhorting them to continue in the faith, and that through many afflictions we must enter into God’s Kingdom.
23Апостолхне кочксесть тейст оцюнят эрь кемаень пуромксса, путнезь лангозост кядьснон и, озондомада и постта меле, макссезь Азорти ванфтомс синь, Азорти, конанди сят кармасть кемама.23When they had appointed elders for them in every assembly, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord, on whom they had believed.
24Меле апостолхне ётасть Писидиять пачк и састь Памфилияв.24They passed through Pisidia, and came to Pamphylia.
25Пергияса Азорть валонц азондомда меле тусть Атталияв,25When they had spoken the word in Perga, they went down to Attalia.
26а тоста ведьге мрдасть Антиохияв, коста эсь пингстонза синь ульсть максфт Шкаень пароказнети тиемс ся тевть, конань тяни ни пяшкодезь.26From there they sailed to Antioch, from where they had been committed to the grace of God for the work which they had fulfilled.
27Антиохияв самста синь кочказь кемаень пуромксонь сембе ломаттнень и азондозь тейст, мезе Шкайсь тись синь вельдест и кода Сон панжезе лия тналонь ломаттненди кемамань кенкшть.27When they had arrived, and had gathered the assembly together, they reported all the things that God had done with them, and that he had opened a door of faith to the nations.
28Синь нинге ламос лядондсть тоса тонафнихнень мархта.28They stayed there with the disciples for a long time.


предыдущая глава Chapter 14 следующая глава