Your word is a lamp to my feet

Bibles in the Fenno-Ugric languages



Bible

Choose Language

New Testament Books

предыдущая главаследующая глава

view with a second Bible

Од Соткс мокшексWorld English Bible

АПОСТОЛХНЕНЬ ТЕВСНА

Acts

Chapter 8

Chapter 8

1Савл пара мяльса ванць Стефанонь шавоманц лангс. Ся шитнень Иерусалимса ушедсть пяк вииста панцемонза кемаень пуромксть. Сембе, апостолда башка, сраткшнесть-ворьготькшнесть эрь кодама вастова Иудеяса и Самарияса.1Saul was consenting to his death. A great persecution arose against the assembly which was in Jerusalem in that day. They were all scattered abroad throughout the regions of Judea and Samaria, except for the apostles.
2Стефанонь калмазь коень ванфты ломаттне, и оцю вайгяльхть явсесть инксонза.2Devout men buried Stephen and lamented greatly over him.
3А Савл тяряфтсь машфтомс кемаень пуромксть; якась кудста кудс, сявондезень алятнень, аватнень и ёрязень пякстамгуду.3But Saul ravaged the assembly, entering into every house and dragged both men and women off to prison.
4Сят, кит срадсть, якасть сембе вастова и азондсть Пара куля.4Therefore those who were scattered abroad went around preaching the word.
5Филипп сась Самариянь фкя ошу и азондсь тоса Христость колга.5Philip went down to the city of Samaria, and proclaimed to them the Christ.
6Ломаттне фкя мяльса путозь азфть седиезост, мзярда кулезь Филиппонь корхтаманц и няезь тяштьксонь тиендеманц.6The multitudes listened with one accord to the things that were spoken by Philip when they heard and saw the signs which he did.
7Ламонц ломаттне мянцть аф ару ваймопожфнень эзда, конат кайгиста пешкодозь лисендсть потмостост, и ламоц параличса колафне и шаморхне ульсть пчкафтфт.7For unclean spirits came out of many of those who had them. They came out, crying with a loud voice. Many who had been paralyzed and lame were healed.
8И ся ошса ульсь оцюдонга оцю кенярдема.8There was great joy in that city.
9Сяка ошса эрясь ломань, лемоцоль Симон. Сон кунаркиге колдувакшнесь и эсь маштомашинц мархта прафнезень дивас Самариянь сембе эряйхнень. Сон лемнезе эсь прянц кати-кикс оцюкс,9But there was a certain man, Simon by name, who used to practice sorcery in the city and amazed the people of Samaria, making himself out to be some great one,
10и сембе, ёмланек-оцюнек, келептьф куркт кулхцондозь сонь, корхтасть: «Тя ломанць – Шкайть инь оцю виец».10to whom they all listened, from the least to the greatest, saying, “This man is that great power of God.”
11А кулхцондозь сонь сянкса, мес лама киза сон дивандафнезень ломаттнень эсь колдуваманц мархта.11They listened to him, because for a long time he had amazed them with his sorceries.
12Но кодак синь кармасть кемама Филиппонди, кона азондсь Шкаень Оцязорксшить и Иисус Христосонь лемонц колга, сембе кармасть кстиндафтома пря – алятневок, аватневок.12But when they believed Philip preaching good news concerning God’s Kingdom and the name of Jesus Christ, they were baptized, both men and women.
13Кармась кемама Симон сонцьке, кстиндафтсь пря и ульсь най Филиппонь мархта, дивандакшнесь кодама оцю тяштькст и дивань тефт тиендевихть вельденза.13Simon himself also believed. Being baptized, he continued with Philip. Seeing signs and great miracles occurring, he was amazed.
14Мзярда апостолхне Иерусалимса кулезь, кода Самариянь эряйхне нолдазь седиезост Шкаень валть, синь кучезь тов Пёторонь и Иоаннонь.14Now when the apostles who were at Jerusalem heard that Samaria had received the word of God, they sent Peter and John to them,
15Сят пачкодсть тоза и озондсть кемайхнень инкса: максоволь тейст Иняру Ваймопожфсь,15who, when they had come down, prayed for them, that they might receive the Holy Spirit;
16сяс мес Иняру Ваймопожфсь нинге киньге лангс эздост ашезь валгонда; синь аньцек кстиндафтольхть Иисус Азорть лемса.16for as yet he had fallen on none of them. They had only been baptized in the name of Christ Jesus.
17Эста Пётр и Иоанн путозь лангозост кядьснон, и Иняру Ваймопожфсь максовсь тейст.17Then they laid their hands on them, and they received the Holy Spirit.
18Симон няезе, Иняру Ваймопожфсь макссеви ломаттненди эста, мзярда апостолхне путнесазь эсь кядьснон синь лангозост. Симон кандсь апостолхненди ярмак,18Now when Simon saw that the Holy Spirit was given through the laying on of the apostles’ hands, he offered them money,
19эняльгодсь: «Максода тейневок тяфтама вий: монга кинь лангс афолине пута кяднень, сянди максоволь Иняру Ваймопожфсь».19saying, “Give me also this power, that whomever I lay my hands on may receive the Holy Spirit.”
20Но Пётр мярьгсь тейнза: «Катк юмайхть тонь ярмакне эсь мархтот, сяс мес тон арьсеть – ярмак лангс рамави Шкаень казнесь!20But Peter said to him, “May your silver perish with you, because you thought you could obtain the gift of God with money!
21Аш тейть минь тевсонк аф пялькс, аф пакш. Вдь Шкайсь няйсы: тонь седице аф виде.21You have neither part nor lot in this matter, for your heart isn’t right before God.
22Каендак ина тя пежецень инкса и эняльтть Шкайти, пади нолдасыне тейть тонь седиень мяльхнень.22Repent therefore of this, your wickedness, and ask God if perhaps the thought of your heart may be forgiven you.
23Вдь мон няйса, тонь потмоце пяшксе сяпта и марнек сотнефат пежеса».23For I see that you are in the poison of bitterness and in the bondage of iniquity.”
24Эста Симон мярьгсь: «Озондода инксон Азорти, тязамань сата ся, мезе азоде».24Simon answered, “Pray for me to the Lord, that none of the things which you have spoken happen to me.”
25Апостолхне пачфтезь Пара кулять и азондсть Азорть колга. Сяда меле синь мрдасть Иерусалиму. Меки мрдамста синь пачфтезь Пара кулять ламоц Самариянь велева.25They therefore, when they had testified and spoken the word of the Lord, returned to Jerusalem, and preached the Good News to many villages of the Samaritans.
26Азорть ангелоц мярьгсь Филиппонди: «Стяк и архт лямбе шири, ся кить лангс, кона вяти Иерусалимста Газав и кона катф».26But an angel of the Lord spoke to Philip, saying, “Arise, and go toward the south to the way that goes down from Jerusalem to Gaza. This is a desert.”
27Сон срхкась и тусь тов. А вчёк тя пингть ся киге мрдась куду Эфиопиянь ломань, евнух, кона ульсь Эфиопиянь кандакиять, лиякс мярьгомс, оцязоравать тевонь вяти лездыец и марнек козяшинц ванфтыец. Сон сашендсь Иерусалиму сюконяма,27He arose and went; and behold, there was a man of Ethiopia, a eunuch of great authority under Candace, queen of the Ethiopians, who was over all her treasure, who had come to Jerusalem to worship.
28и меки ардомста, озада тёждя крандасканц лангса, лувсь Исаия пророкть книганц эса.28He was returning and sitting in his chariot, and was reading the prophet Isaiah.
29Ваймопожфсь мярьгсь Филиппонди: «Нежетть крандаскяти и ульхть вакссонза».29The Spirit said to Philip, “Go near, and join yourself to this chariot.”
30Филипп маладсь и кулезе, кода ся лувсы Исаия пророкть сёрматфонц. Сон кизефтезе евнухть: «Тейть шарьхкодеви, мезе луват?»30Philip ran to him, and heard him reading Isaiah the prophet, and said, “Do you understand what you are reading?”
31Ся каршезонза мярьгсь: «Кода тейне шарьхкодемс, кда аш смузень панжи?» И сон тердезе Филиппонь куцемс и озамс ваксозонза крандаскав.31He said, “How can I, unless someone explains it to me?” He begged Philip to come up and sit with him.
32Вов мезе сон лувсь Сёрматфксста:
«Кода уча Сонь вятезь печкомас,
и кода вероскясь нараензон инголе вайгяльфтома,
тяфта Сон ашезе панчсе кургонц.
32Now the passage of the Scripture which he was reading was this, “He was led as a sheep to the slaughter. As a lamb before his shearer is silent, so he doesn’t open his mouth.
33Сон ломаньда лихнезь, Тейнза ашесть макса виде суд.
И мезе корхтамс Сонь юромонц колга,
кда аделавсь модать лангса Сонь эряфоц?»
33In his humiliation, his judgment was taken away. Who will declare His generation? For his life is taken from the earth.”
34Евнухсь кизефтезе Филиппонь: «Эняльдян, азк, кинь колга тяса корхтай пророксь? Эсь колганза али киньге лиянь?»34The eunuch answered Philip, “Who is the prophet talking about? About himself, or about someone else?”
35Филипп ушедозе корхтаманц Сёрматфксонь тя вастста и азондозе Иисусонь колга Пара кулять.35Philip opened his mouth, and beginning from this Scripture, preached to him about Jesus.
36Тя ёткть синь кисна прась ведь малас. Евнухсь мярьгсь: «Вов ведь, мезе тейне шоряй кстиндафтомс пря?»36As they went on the way, they came to some water, and the eunuch said, “Behold, here is water. What is keeping me from being baptized?”
37Филипп мярьгсь тейнза: «Кда кемат сембе седиса, тя тиеви». Евнухсь каршезонза мярьгсь: «Кеман, Иисус Христоссь – Шкайть Цёрац».37
38Сон лоткафтфтозе крандаскять. Синь кафцьке сувасть ведти, и Филипп кстиндазе сонь.38He commanded the chariot to stand still, and they both went down into the water, both Philip and the eunuch, and he baptized him.
39Мзярда синь лиссть ведьста, Иняру Ваймопожфсь валгсь евнухть лангс, а Филиппонь сявозе Азорть ангелоц. Евнухсь сонь оду ашезе няе, и кеняртькшнезь поладозе кинц.39When they came up out of the water, the Spirit of the Lord caught Philip away, and the eunuch didn’t see him any more, for he went on his way rejoicing.
40А Филипп повсь Азоту. Сон ётась ошнень ланга Пара кулянь азондозь, и тяфта пачкодсь Кесарияв.40But Philip was found at Azotus. Passing through, he preached the Good News to all the cities, until he came to Caesarea.


*а 8:32-33 Исаия 53:7-8


предыдущая глава Chapter 8 следующая глава