Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
АПОСТОЛХНЕНЬ ТЕВСНА | Acts |
Chapter 7 | Chapter 7 |
| 1Эста озксвятиень оцюнясь мярьгсь: «Тя виде?» | 1The high priest said, “Are these things so?” |
| 2Стефан корхтай: «Ялгат и ломаньтналонь аляньке, кулхцондода! Иневалдонь Шкайсь эвондась Авраам аляньконди Месопотамияса, сяда инголе, кода сон ётась эряма Харрану. | 2He said, “Brothers and fathers, listen. The God of glory appeared to our father Abraham when he was in Mesopotamia, before he lived in Haran, |
| 3Шкайсь мярьгсь Авраамонди: "Листь эсь масторстот, эсь юромстот, аляцень кудста, и архт ся мастору, конань Мон няфтьса тейть". | 3and said to him, ‘Get out of your land and away from your relatives, and come into a land which I will show you.’ |
| 4И Авраам лиссь Халдеянь масторста и озась эряма Харрану. А тоста, Авраамонь алянц куломда меле, Шкайсь ётафтозе сонь тя мастору, коса тинь тяни эрятада. | 4Then he came out of the land of the Chaldaeans and lived in Haran. From there, when his father was dead, God moved him into this land, where you are now living. |
| 5Шкайсь ашезь макса Авраамонди тя масторть эзда вакс пенявок, но сяка надияфтозе максомс сонь Авраамонди и сонь уноконь-уноконзонды, хуш ся пингоня Авраамонь идецка ашель. | 5He gave him no inheritance in it, no, not so much as to set his foot on. He promised that he would give it to him for a possession, and to his offspring after him, when he still had no child. |
| 6Шкайсь мярьгсь тейнза: "Тонь уноконь-унокне кармайхть ширде сафокс лиятнень масторса. Синь тисазь урекс и кармайхть люпштамост ниле сятт киза. | 6God spoke in this way: that his offspring would live as aliens in a strange land, and that they would be enslaved and mistreated for four hundred years. |
| 7Но Мон судендаса ся ломаньтналть, конань кядяла синь улихть урекс, – мярьгсь Шкайсь. – Тяда меле синь лисихть ся масторста, и кармайхть сюконякшнема Тейне тя вастса". | 7‘I will judge the nation to which they will be in bondage,’ said God, ‘and after that they will come out, and serve me in this place.’ |
| 8Шкайсь тись Авраамонь мархта соткс, кона кемокстави киськопень керомаса. Тянь коряс Авраам, Исаак цёранц шачемста, кафксоце шиня керозе иднять киськопенц, а Исаак керозе Иаков цёранц киськопенц, а Иаков тяконь тиезе эсь кемгафтува цёранзон мархта, конат сямольде тейнек арасть атянь-атякс. | 8He gave him the covenant of circumcision. So Abraham became the father of Isaac, and circumcised him the eighth day. Isaac became the father of Jacob, and Jacob became the father of the twelve patriarchs. |
| 9Иаковонь цёранза каясть сельме Иосифонь лангс и мизь сонь урекс Египету. Но Шкайсь ульсь мархтонза | 9“The patriarchs, moved with jealousy against Joseph, sold him into Egypt. God was with him, |
| 10и лихнезе сонь сембе зияттнень эзда. Сон макссь тейнза оцю смузьши и ладязе ширезонза фараонть, Египетонь оцязорть, седиенц, и ся тиезе Иосифонь марнек Египетть и оцязоронь кудть лангса вятикс. | 10and delivered him out of all his afflictions, and gave him favor and wisdom before Pharaoh, king of Egypt. He made him governor over Egypt and all his house. |
| 11Сяльде сась Египету и Ханаану вачаши и кандсь эсь мархтонза тостонь эряйхненди оцюдонга оцю маятамат, атянь-атяньковок ашесть мушенда эстейст ярхцамбяль. | 11Now a famine came over all the land of Egypt and Canaan, and great affliction. Our fathers found no food. |
| 12Иаков маряфтозе, кле, Египетса ули кши, и кучезень тоза цёранзон, минь атянь-атяньконь. Тя ульсь Египету синь васенце якамасна. | 12But when Jacob heard that there was grain in Egypt, he sent out our fathers the first time. |
| 13А мзярда синь тусть тов омбоцеда, Иосиф панжезе эсь брадонзонды, кие сон; и фараонти содавсь Иосифонь юромоц. | 13On the second time Joseph was made known to his brothers, and Joseph’s race was revealed to Pharaoh. |
| 14Иосиф кучезень брадонзон Иаков алянц мельге и сембе мала ломанензон мельге, эздост ульсь сизьгемонь ветие ломань. | 14Joseph sent and summoned Jacob, his father, and all his relatives, seventy-five souls. |
| 15Иаков ётась эряма Египету. Тоса сон кулось и тоса кулость минь аляньковок. | 15Jacob went down into Egypt and he died, himself and our fathers, |
| 16Синь ускозь Сихему и путозь калму, конань Авраам рамазе сиянь ярмакта Сихемса Емморонь цёранзон кядьста. | 16and they were brought back to Shechem, and laid in the tomb that Abraham bought for a price in silver from the children of Hamor of Shechem. |
| 17Малаткшнесь пингсь, мзярда эрявсь пяшкодевомс надияфтомати, конань Шкайсь максозе Авраамонди. Ломаньтналоньке Египетса коль кассь и ламолгодсь, | 17“But as the time of the promise came close which God had sworn to Abraham, the people grew and multiplied in Egypt, |
| 18мзярс ашезь са оцязорондама од оцязор, кона ашезе сода Иосифонь. | 18until there arose a different king, who didn’t know Joseph. |
| 19Ся оцязорсь ёжуста и казямста люпштась ломаньтналоньконь эса, кошярязень ломаненьконь ёрямс эсь идняснон, афольхть ляда шиса. | 19The same took advantage of our race, and mistreated our fathers, and forced them to throw out their babies, so that they wouldn’t stay alive. |
| 20Тя пингть шачсь Моисей, и сон пяк Шкайть мялезонзоль. Колма кофт сонь касфтозь тядянь-алянь кудса. | 20At that time Moses was born, and was exceedingly handsome. He was nourished three months in his father’s house. |
| 21А мзярда сон ульсь ёрдаф, цёранять сявозе фараонть стирец и касфтозе, кода эсь иденц. | 21When he was thrown out, Pharaoh’s daughter took him up and reared him as her own son. |
| 22Моисеень тонафтозь Египет масторонь марнек смузьшити, и сон сафтозе и валса, и тевса. | 22Moses was instructed in all the wisdom of the Egyptians. He was mighty in his words and works. |
| 23Мзярда тейнза топодсь нильгемонь киза, седиец тердсь молемс варжамс эсь ломаньтналонц, Израилень цёратнень. | 23But when he was forty years old, it came into his heart to visit his brothers, the children of Israel. |
| 24Кодак няезе, фкять эздост пиксозе Египетонь аля, сон арась ширезонза, и шавозе пиксыть. | 24Seeing one of them suffer wrong, he defended him, and avenged him who was oppressed, striking the Egyptian. |
| 25Сон арьсесь, эсь ломаненза шарьхкодьсазь: Шкайсь вельденза иди эсост, аньцек сят ашесть шарьхкоде. | 25He supposed that his brothers understood that God, by his hand, was giving them deliverance; but they didn’t understand. |
| 26Омбоце шиня Моисей няезе, кода тюрихть кафта еврейхть. Сон ёразе ладямс ёткснон, корхтась: "Ломатть, тинь фкя веронь, мес мольхтяда фкя-фкянь каршес?" | 26“The day following, he appeared to them as they fought, and urged them to be at peace again, saying, ‘Sirs, you are brothers. Why do you wrong one another?’ |
| 27Но ся, кона пиксозе маластонц, тостяфтозе Моисеень и мярьгсь: "Кие путонзе тонь лангозонк азоркс и судьякс? | 27But he who did his neighbor wrong pushed him away, saying, ‘Who made you a ruler and a judge over us? |
| 28Пади ёрат моньге шавомс, кода исяк шавить Египетонь ломанть?" | 28Do you want to kill me, as you killed the Egyptian yesterday?’ |
| 29Тянь кулемда меле Моисей ворьгодсь Египетста и озась эряма Мадиамонь модати, коса сонь шачсть кафта цёранза. | 29Moses fled at this saying, and became a stranger in the land of Midian, where he became the father of two sons. |
| 30Ётась нильгемонь киза, и Азорть ангелоц эвондась тейнза Синай пандалдонь шавмодаса, палы кусторксть толгяльса. | 30“When forty years were fulfilled, an angel of the Lord appeared to him in the wilderness of Mount Sinai, in a flame of fire in a bush. |
| 31Моисей тянь няемста дивандазевсь. А мзярда маладсь сяда лацкас ваномонза, кулезе Азорть вайгяленц: | 31When Moses saw it, he wondered at the sight. As he came close to see, a voice of the Lord came to him, |
| 32"Мон тонь атянь-атятнень Шкайснан, Авраамонь Шкаецан, Исааконь Шкаецан и Иаковонь Шкаецан!" Моисей ушедсь трнатома эводемать эзда, пельсь сельмонзонга кеподемс. | 32‘I am the God of your fathers, the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob.’ Moses trembled, and dared not look. |
| 33И Азор Шкайсь мярьгсь тейнза: "Каяйть пильгстот карьсембяльхнень, сяс мес вастсь, конань лангса ащат – иняру мода. | 33The Lord said to him, ‘Take off your sandals, for the place where you stand is holy ground. |
| 34Мон няине: ломаньтналозе люпштави Египетса, кулине сонь куфцеманц, и валгонь сонь мяньфтомонза египетоннетнень эзда. Тяни сак, Моисей, Мон кучте тонь меки Египету". | 34I have surely seen the affliction of my people that is in Egypt, and have heard their groaning. I have come down to deliver them. Now come, I will send you into Egypt.’ |
| 35Тя ся Моисейсь, конань израиленнетне аердазь, мзярда мярьгсть: "Кие путонзе тонь азоркс и судьякс?" Тя сонь Шкайсь ангелть вельде, кона эвондась сялги кусторксса, кучезе тейст вятикс и воляс нолдайкс. | 35“This Moses, whom they refused, saying, ‘Who made you a ruler and a judge?’—God has sent him as both a ruler and a deliverer by the hand of the angel who appeared to him in the bush. |
| 36Тя сон лихтезень синь и тиендсь дивань тефт и тяштькст Египетонь масторса, Якстерь оцюведьса и шавмодаса нильгемонь кизонь кувалмос. | 36This man led them out, having worked wonders and signs in Egypt, in the Red Sea, and in the wilderness for forty years. |
| 37Тя ся Моисейсь, кона мярьгсь израиленнетненди: "Азорсь, тинь Шкаенте, кучи тейнть Пророк тинцень ломаньтналстонт, кода кучемань монь; Сонь кулхцондость". | 37This is that Moses, who said to the children of Israel, ‘The Lord our God will raise up a prophet for you from among your brothers, like me.’ |
| 38Тя Моисейсь, мзярда ломаньтналсь кочкафоль шавмодаса, пачфтезе минь аляньконди сянь, мезе азсь тейнза ангелсь Синай пандть пряса. Сон сявозень эряфонь канды валхнень и максозень тейнек. | 38This is he who was in the assembly in the wilderness with the angel that spoke to him on Mount Sinai, and with our fathers, who received living revelations to give to us, |
| 39Но минь аляньконь ашель мяльсна кулхцондомс сонь, синь аердазь и шарфтозь седиснон Египету. | 39to whom our fathers wouldn’t be obedient, but rejected him, and turned back in their hearts to Egypt, |
| 40Синь мярьгсть Аарононди: "Тийхть тейнек шкайхть, конат кармайхть вятемонк, сяс мес аф содасаськ, мезе лиссь Египетста лихтиеньконь, Моисеень мархта". | 40saying to Aaron, ‘Make us gods that will go before us, for as for this Moses, who led us out of the land of Egypt, we don’t know what has become of him.’ |
| 41И ся шитнень синь валсть букань калоп и кандсть тейнза озксказне, и тисть ила эсь кятть тиф шкайснон лемс. | 41They made a calf in those days, and brought a sacrifice to the idol, and rejoiced in the works of their hands. |
| 42Но Шкайсь шарфтсь эздост и кадозень сюконякшнемда менелень валдоптыхненди, кода сёрматф пророкнень книгаса: "Израилень ломатть! Дяряй Тейне каннеде печкф жуватат и озксказнет сембе нильгемонь кизотнень, мзярс уледе шавмодаса? | 42But God turned, and gave them up to serve the army of the sky, as it is written in the book of the prophets, ‘Did you offer to me slain animals and sacrifices forty years in the wilderness, O house of Israel? |
| 43Молохонь котфонь кошенц и Ремфан шкаентень тяштенц тинь каннесть мархтонт, тинь тиеде эстейнть аф афкуксонь шкайхть сюконякшнеманди. Сяс Мон паттядязь Вавилонть омбокс"*а. | 43You took up the tabernacle of Moloch, the star of your god Rephan, the figures which you made to worship. I will carry you away beyond Babylon.’ |
| 44Шавмодава якамста аляньке каннезь мархтост Шкаень улемань-ащемань иняру кошть*б. Шкайсь кошардозе Моисеень тиемс тя котфонь кошть ся кепотьксть коряс, кона няфтьфоль тейнза. | 44“Our fathers had the tabernacle of the testimony in the wilderness, even as he who spoke to Moses commanded him to make it according to the pattern that he had seen; |
| 45Сяльде аляньке, конатненди сатсь иняру кошсь эсь аляснон эзда, Иисус Навинонь вятикс улемстонза, кандозь сонь модати, конаста Шкайсь панезень тостонь ломаньтналхнень аляньконь ингольде. Тяфта тя иняру кошсь ульсь кядьсонк Давид оцязорть пингс. | 45which also our fathers, in their turn, brought in with Joshua when they entered into the possession of the nations, whom God drove out before the face of our fathers, to the days of David, |
| 46Давид сатозе Шкайть эзда пароказнеть и эняльдсь Шкайти, мярьговоза тейнза путомс куд Иаковонь Шкаенцты. | 46who found favor in the sight of God, and asked to find a habitation for the God of Jacob. |
| 47Но стяфтозе кудть Тейнза Соломон. | 47But Solomon built him a house. |
| 48Но Инь Вярдень Шкайсь аф эряй ломанень кядьса путф кудса! Вов кода корхтай тянь колга пророксь: | 48However, the Most High doesn’t dwell in temples made with hands, as the prophet says, |
| 49 "Менельсь – Монь оцязоронь озама вастозе, а модась – пильгонь путома нежезе. Кодама куд тинь Тейне путтада? – кизефни Азорсь – Кодама ваймама васта Тейне аноклатада? | 49‘heaven is my throne, and the earth a footstool for my feet. What kind of house will you build me?’ says the Lord. ‘Or what is the place of my rest? |
| 50Дяряй аф Монь кядьсон тя сембось тиф?"*в | 50Didn’t my hand make all these things?’ |
| 51Аф кулхцонды ломатть, кинь седисна аф содасазь Шкайть, кинь пилесна аф кульсазь видешить! Тинь фалу моледе Иняру Ваймопожфть каршес – алянтевок, тиньге! | 51“You stiff-necked and uncircumcised in heart and ears, you always resist the Holy Spirit! As your fathers did, so you do. |
| 52Кинь пророкнень эзда ашезь панце тинь алянте? Синь шавозь сятнень, кит кунардонь пингть инголькиге азсть Видексшинь Тиить саманц колга, Сянь, конань тинь ня шитнень мисть и шавость! | 52Which of the prophets didn’t your fathers persecute? They killed those who foretold the coming of the Righteous One, of whom you have now become betrayers and murderers. |
| 53Тейнть ангелхнень вельде максозь койть, но тинь ашесть ванфта сонь!» | 53You received the law as it was ordained by angels, and didn’t keep it!” |
| 54Тянь кулемста Оцю пуромксстотне лиссть эсьстост и порьсть пейхть лангозонза. | 54Now when they heard these things, they were cut to the heart, and they gnashed at him with their teeth. |
| 55А Стефан Иняру Ваймопожфта пяшкотьфста варжакстсь менели и няезе Шкайть иневалдонц и Иисусонь, кона ащи Шкайть види кядь ширесонза. | 55But he, being full of the Holy Spirit, looked up steadfastly into heaven and saw the glory of God, and Jesus standing on the right hand of God, |
| 56Стефан мярьгсь: «Вов, мон няйса панжада менельть и Ломанень Цёрать, кона ащи Шкайть види кядь ширесонза». | 56and said, “Behold, I see the heavens opened, and the Son of Man standing at the right hand of God!” |
| 57Но синь кайгиста юватькшнесть и паннезь пилеснон. Сяльде фкя мяльса врьгятсть Стефанонь лангс, | 57But they cried out with a loud voice and stopped their ears, then rushed at him with one accord. |
| 58лихтезь сонь ошста и кармасть ёряма лангозонза кевса. Пикссиенза кадозь щамснон ваномс Савл лемса цёрати. | 58They threw him out of the city and stoned him. The witnesses placed their garments at the feet of a young man named Saul. |
| 59Стефанонь эса шавсть кевса. Стефан тердезе Шкайть и мярьгсь: «Иисус Азор! Сявк ваймозень». | 59They stoned Stephen as he called out, saying, “Lord Jesus, receive my spirit!” |
| 60Тяда меле прась плманжа лангс и кайги вайгяльхть ювадсь: «Азор! Тяк лува тейст тянь пежекс!» Азозе тянь и ваймоц лиссь. | 60He kneeled down, and cried with a loud voice, “Lord, don’t hold this sin against them!” When he had said this, he fell asleep. |
*а 7:42-43 Амос 5:25-27
*б 7:44 иняру кош – скиния
*в 7:49-50 Исаия 66:1-2