Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
АПОСТОЛХНЕНЬ ТЕВСНА | Acts |
Chapter 2 | Chapter 2 |
| 1Мзярда сась Ведьгемонь шинь илась*а, синь сембе фкя седиса-мяльса ульсть марса. | 1Now when the day of Pentecost had come, they were all with one accord in one place. |
| 2Апак учт менельста кайгозевсь увф, кона ульсь оцю вармань увфть лаца, и сон пяшкодезе марнек кудботмоть, коса синь ащесть. | 2Suddenly there came from the sky a sound like the rushing of a mighty wind, and it filled all the house where they were sitting. |
| 3Синь няйсть кяльхть-корхтамат, конат ульсть бта толоннет. Ня кяльхне явожкшнезь валгондсть эрть лангс. | 3Tongues like fire appeared and were distributed to them, and one sat on each of them. |
| 4Сембе синь пяшкодсть Иняру Ваймопожфта и кармасть корхтама лия кяльхнень лангса сянь, мезе Ваймопожфсь макссесь корхтамс тейст. | 4They were all filled with the Holy Spirit, and began to speak with other languages, as the Spirit gave them the ability to speak. |
| 5Ся пингть Иерусалимса ульсть коень ванфты еврейхть масторбень сембе уженяста. | 5Now there were dwelling in Jerusalem Jews, devout men, from every nation under the sky. |
| 6Увфть кайгозевомста сей кочкавсь лама ломань, конат прасть оцю абонксс, сяс мес эрсь кулезе – синь корхтайхть сонь кяльсонза. | 6When this sound was heard, the multitude came together and were bewildered, because everyone heard them speaking in his own language. |
| 7И сембе синь дивандакшнесть и корхнесть эсь ётковаст: «Афоли сембе ня ломаттне, кяльсонк корхтайхне, Галилеянь эряйхть? | 7They were all amazed and marveled, saying to one another, “Behold, aren’t all these who speak Galileans? |
| 8Мес ина эрсь эздонк марясы эсь шачема кяленц? | 8How do we hear, everyone in our own native language? |
| 9Ётксонк улихть парфияннет, мидияннет, еламитт, састь ломатть Месопотамияста, Иудеяста и Каппадокияста, Понтста и Асияста, | 9Parthians, Medes, Elamites, and people from Mesopotamia, Judea, Cappadocia, Pontus, Asia, |
| 10Фригияста и Памфилияста, Египетста и Ливиять Киринеянь аймакста, и Римста, кода еврейхть, стане и евреень кемамати шарфтф лия тналонь ломатть, | 10Phrygia, Pamphylia, Egypt, the parts of Libya around Cyrene, visitors from Rome, both Jews and proselytes, |
| 11Критонь и Аравиянь эряйхть. И сембе минь кульсаськ, кода синь корхтайхть Шкаень оцюдонга оцю тефнень колга минь кяльсонк!» | 11Cretans and Arabians: we hear them speaking in our languages the mighty works of God!” |
| 12Сембе вельф дивандакшнесть и абондозь кизефнесть фкя-фкянь: «Мезе тя тяфтамсь?» | 12They were all amazed, and were perplexed, saying to one another, “What does this mean?” |
| 13Лиятне пеетькшнесть лангсост и корхтасть: «Ня ломаттне топодемс симсть ламбама винада!» | 13Others, mocking, said, “They are filled with new wine.” |
| 14Эста Пётр и лядыкс кефкие апостолхне стясть, и Пётр кайгиста пшкядсь пуромфненди: «Евреень ломатть, Иерусалимонь сембе эряйхне! Кулхцондость монь валнень! Содасть, | 14But Peter, standing up with the eleven, lifted up his voice, and spoke out to them, “You men of Judea, and all you who dwell at Jerusalem, let this be known to you, and listen to my words. |
| 15синь аф ирецтот, кода тинь арьсетяда. Вдь пингсь аньцек колмоце частть малава! | 15For these aren’t drunken, as you suppose, seeing it is only the third hour of the day. |
| 16А мезе тяса тиендеви, ся азф Иоиль пророкть вельде: | 16But this is what has been spoken through the prophet Joel: |
| 17 "Вов мезе ули мекольдень шитнень, – корхтай Шкайсь, – Мон валса Эсь Ваймопожфозень сембе ломаттнень лангс. И кармайхть пророчендама тинь цёранте и стиренте, од ломаненте кармайхть няема няйфкст, атянте кармайхть няема отт, конат панчсазь сай пингть. | 17‘It will be in the last days, says God, that I will pour out my Spirit on all flesh. Your sons and your daughters will prophesy. Your young men will see visions. Your old men will dream dreams. |
| 18Тяконь лаца, ся шитнень Мон валса Эсь Ваймопожфозень покодинень лангс: кода алятнень стане аватненьге, и синь кармайхть пророчендама. | 18Yes, and on my servants and on my handmaidens in those days, I will pour out my Spirit, and they will prophesy. |
| 19Няфтян дивань тефт вяре менельса и тяштькст алува, мода лангса: вер, тол и туста качам. | 19I will show wonders in the sky above, and signs on the earth beneath: blood, and fire, and billows of smoke. |
| 20Ши валдсь шобдалгоды и ковсь верыей Азорть инь оцю и иневалдонь шинц самда инголе. | 20The sun will be turned into darkness, and the moon into blood, before the great and glorious day of the Lord comes. |
| 21И ули тяфта: эрсь, кие тердьсы Азорть лемонц, ули идеф"*б. | 21It will be that whoever will call on the name of the Lord will be saved.’ |
| 22Израилень ломатть! Кулхцондость монь валнень. Назаретонь Иисуссь ульсь Ломань, конань кучезе тейнть Шкайсь. Шкайсь тянь няфтезе-кемокстазе вии тевса, дивань тевса и тяштьксса, конатнень Сон тиендезень Иисусонь вельде. Тинь тинць содасасть тянь, сяс мес сембось тя тифоль тинь ётксонт. | 22“Men of Israel, hear these words! Jesus of Nazareth, a man approved by God to you by mighty works and wonders and signs which God did by him among you, even as you yourselves know, |
| 23Сонь, Иисусонь, максозь тинь кядезонт Шкайть арьсефонц коряс и инголькиге содаманц коряс, и тинь коень аф содайхнень кядьснон вельде эськодесть Сонь крёзти, и шавость. | 23him, being delivered up by the determined counsel and foreknowledge of God, you have taken by the hand of lawless men, crucified and killed; |
| 24Но Шкайсь вельмафтозе Сонь кулофнень эзда и сязезень куломань уськнень, сяс мес куломати аф вийс коре ульсь Сонь кирдемс кядялонза. | 24whom God raised up, having freed him from the agony of death, because it was not possible that he should be held by it. |
| 25Вов мезе Давид корхтай Иисусонь колга: "Мон фалу няине инголен Азорть: Сон ащи Монь види кядь ширесон, мезьдонга афолезан пеле. | 25For David says concerning him, ‘I saw the Lord always before my face, for he is on my right hand, that I should not be moved. |
| 26И сяс седиезе пяшкотьф кенярдемада, трвастон лисихть кенярдемань валхт, и нльне ронгозе эряй надиямаса, | 26Therefore my heart was glad, and my tongue rejoiced. Moreover my flesh also will dwell in hope; |
| 27вдь Тон аф кадсак монь ваймозень тонашиса, кулофнень ёткса, и аф максат иняруцень ловажанцты наксадомс калмоса. | 27because you will not leave my soul in Hades, neither will you allow your Holy One to see decay. |
| 28Тон няфтить тейне эряфти вяти кить. Тон пяшкодьсамак кенярдемань таколфта, мзярда мон няйса Тонь шамаликцень"*в. | 28You made known to me the ways of life. You will make me full of gladness with your presence.’ |
| 29Ялгат! Ожуда, мон видеста азса тейнть: минь Давид атянь-атяньке кулось, сонь калмазь, и калмоц ванфтовсь тянемс. | 29“Brothers, I may tell you freely of the patriarch David, that he both died and was buried, and his tomb is with us to this day. |
| 30Но сон ульсь прорококс и содазе, мезе надияфтсь тейнза Шкайсь: Шкайсь варась тейнза кеподемс Христость ломанень ронгса и озафтомс Сонь оцязоронь озама вастти. | 30Therefore, being a prophet, and knowing that God had sworn with an oath to him that of the fruit of his body, according to the flesh, he would raise up the Christ to sit on his throne, |
| 31Давид няезе сай пингть, и корхтась Христость вельмаманц колга, мзярда мярьгсь: "Шкайсь ашезе када Сонь ваймонц тонашиса, кулофнень ёткса, и ловажац ашезь наксада калмоса"*г. | 31he foreseeing this spoke about the resurrection of the Christ, that his soul wasn’t left in Hades, and his flesh didn’t see decay. |
| 32Ся Иисусть вельмафтозе Шкайсь, а минь сембе тянь няеськ и тянь колга азонттама. | 32This Jesus God raised up, to which we all are witnesses. |
| 33Шкайсь кеподезе Сонь види кядь ширезонза и максозе Тейнза надияфтф Иняру Ваймопожфть, конань Сон сяльде каязе минь лангозонк. И тинь тяни няйсасть тянь и кульсасть. | 33Being therefore exalted by the right hand of God, and having received from the Father the promise of the Holy Spirit, he has poured out this, which you now see and hear. |
| 34Давид ашезь кепсе менели, но сонць корхтай: "Азорсь мярьгсь монь Азорозти: озак Монь види кядь ширезон, | 34For David didn’t ascend into the heavens, but he says himself, ‘The Lord said to my Lord, “Sit by my right hand |
| 35мзярс аф путсайне Тонь пильгалот Тейть каршек ащихнень"*д. | 35until I make your enemies a footstool for your feet.” ’ |
| 36Марнек Израилень ломаньтналсь, содак тянь кемоста: Шкайсь тиезе Азоркс и Мессиякс ся Иисусть, конань тинь эськодесть!» | 36“Let all the house of Israel therefore know certainly that God has made him both Lord and Christ, this Jesus whom you crucified.” |
| 37Ня валхнень кулемста ломаттнень седисна ляпомсь, и синь кармасть кизефнема Пёторонь и лядыкс апостолхнень: «Мезе ина тейнек тиемс, ялгат?» | 37Now when they heard this, they were cut to the heart, and said to Peter and the rest of the apostles, “Brothers, what shall we do?” |
| 38Пётр каршезост мярьгсь: «Кадость пежентень и эздонт эрсь кстиндафтоза пря Иисус Христость лемса пежень нолдаманкса. Эста тейнть казненди максови Иняру Ваймопожф. | 38Peter said to them, “Repent, and be baptized, every one of you, in the name of Jesus Christ for the forgiveness of sins, and you will receive the gift of the Holy Spirit. |
| 39Тя надияфтф тейнть и тинь идентенди, и сембонди сятненди, кит ичкозет Шкайть эзда и кинь Шкайсь тердьсы Эстейнза». | 39For the promise is to you, and to your children, and to all who are far off, even as many as the Lord our God will call to himself.” |
| 40Лама лия валса Пётр корхнезень синь и тердсь эсост: «Максода Шкайти идемс прянтень тяниень пингонь кяжи ломаттнень эзда». | 40With many other words he testified, and exhorted them, saying, “Save yourselves from this crooked generation!” |
| 41Сят, кит мяльс сявозь сонь валонц, кстиндафтсть пря, и ся шиня кемайхнень лувкссна кассь нинге колмошка тёжянц. | 41Then those who gladly received his word were baptized. There were added that day about three thousand souls. |
| 42Синь фалу эрясть-ащесть апостолхнень тонафтомаса, фкя-фкянь мархта корхнемаса-лездомаса, кшинь синдемаса-ярхцамаса и озондомаса. | 42They continued steadfastly in the apostles’ teaching and fellowship, in the breaking of bread, and prayer. |
| 43Эрь ваймоса ульсь пелема, сяс мес лама дивань тевда и тяштькста тифоль апостолхнень вельде Иерусалимса. | 43Fear came on every soul, and many wonders and signs were done through the apostles. |
| 44Сембе кемайхне эрясть ладязь, сембосна ульсь марстонь. | 44All who believed were together, and had all things in common. |
| 45Синь мишендезь уликсснон и пароснон, а ярмакть явондозь сембонь ёткова, кинди мзяра эрявсь. | 45They sold their possessions and goods, and distributed them to all, according as anyone had need. |
| 46Эрь шиня синь фкя ваймоса кочксевсть Шкаень кудса, и эсь кудгаваст кшинь синнезь, ярхцесть марса кеняртькс потмоса и панжада седиса, | 46Day by day, continuing steadfastly with one accord in the temple, and breaking bread at home, they took their food with gladness and singleness of heart, |
| 47и шнакшнезь Шкайть. Сембе ломаттне кельгозь кемайхнень, и Азорсь эрь шиня сувафнесь кемаень пуромксти од идеф ломатть. | 47praising God, and having favor with all the people. The Lord added to the assembly day by day those who were being saved. |
*а 2:1 Ведьгемонь шинь ила – сёронь урядамань илаши, кона ётафневсь Очижида меле ведьгемонь шинь ётазь.
*б 2:17-21 Иоиль 2:28-32
*в 2:25-28 Псалтирь 15:8-11
*г 2:31 Псалтирь 15:10
*д 2:34-35 Псалтирь 109:1