Your word is a lamp to my feet

Bibles in the Fenno-Ugric languages



Bible

Choose Language

New Testament Books

предыдущая главаследующая глава

view with a second Bible

Од Соткс мокшексWorld English Bible

ЛУКАНЬ КОРЯС ЕВАНГЕЛИЯ

Luke

Chapter 18

Chapter 18

1Иисус азондсь тонафнихненди валвеляфкс, конань вельде ёрась няфтемс тейст, кода эряви най озондомс и аф прашендомс пичефксс:1He also spoke a parable to them that they must always pray, and not give up,
2«Фкя ошса ульсь судья, кона Шкайда ашезь пеле, ломаньда ашезь визде.2saying, “There was a judge in a certain city who didn’t fear God, and didn’t respect man.
3Сяка ошса эрясь удава, кона сидеста якась судьяти и корхнесь: "Лезтт тейне мумс видешить, араламак лангозон молида".3 A widow was in that city, and she often came to him, saying, ‘Defend me from my adversary!’
4Аньцек судьясь ламос ашезь ёра тянь тиемс. Сяльде мярьгсь эстейнза: "Хуш мон Шкайдонга аф пелян, ломаньдонга аф виздян,4 He wouldn’t for a while, but afterward he said to himself, ‘Though I neither fear God, nor respect man,
5но тя удавась ваймамска ётка аф максы, араласа, лотказа сашендомда и машнефтемдон"».5 yet because this widow bothers me, I will defend her, or else she will wear me out by her continual coming.’ ”
6Азорсь мярьгсь: «Кульсасть, мезе корхтай аф виде судьясь?6The Lord said, “Listen to what the unrighteous judge says.
7Кали Шкайсь аф араласыне Эсь кочкафонзон, Тейнза шинек-венек эняльдихнень? Кали Сон аф эряскоды араламост?7 Won’t God avenge his chosen ones who are crying out to him day and night, and yet he exercises patience with them?
8Азондса тейнть: Сон лезды Эсь кочкафонзонды и курок! Но Ломанень Цёрась мрдамстонза муй кемама модать лангса?»8 I tell you that he will avenge them quickly. Nevertheless, when the Son of Man comes, will he find faith on the earth?”
9Сятненди, кит лувондозь пряснон видексшиса эряй ломанькс, а лиятнень мезькска ашезь путне, Иисус азондсь тяфтама валвеляфкс:9He spoke also this parable to certain people who were convinced of their own righteousness, and who despised all others.
10«Кафта ломатть сувасть Шкаень куду озондома: фкясь фарисей, омбоцесь каяфксонь кочкай.10 “Two men went up into the temple to pray; one was a Pharisee, and the other was a tax collector.
11Фарисейсь арась и озондсь эсь пачканза тяфта: "Шкай! Сюконян Тейть, мес мон аф стаман, кодапт лия ломаттне, салайхне-нельгихне, кяжень тиихне, усксевихне, али вов кода тя каяфксонь кочкайсь.11 The Pharisee stood and prayed to himself like this: ‘God, I thank you that I am not like the rest of men, extortionists, unrighteous, adulterers, or even like this tax collector.
12Поставан недяляти кафксть, макссеса кемонце пяльксть сембостон, мезе сатнян".12 I fast twice a week. I give tithes of all that I get.’
13А каяфксонь кочкайсь ащесь ширеняса, нльне сельмонзонга пельсь кеподемс вяри; аньцек эрьхнезе мяштенц и корхтась: "Шкай! Ужяльдемак монь, пежу ломанть!"13 But the tax collector, standing far away, wouldn’t even lift up his eyes to heaven, but beat his breast, saying, ‘God, be merciful to me, a sinner!’
14Азса тейнть, каяфксонь кочкайсь тусь кудозонза видексшинь ломанькс, но аф фарисейсь. Вдь эрсь, кие оцюлгофнесы эсь прянц, ёмлалгофтови, а кие ёмлалгофтсы эсь прянц, ся оцюлгофтови».14 I tell you, this man went down to his house justified rather than the other; for everyone who exalts himself will be humbled, but he who humbles himself will be exalted.”
15Иисусонди вятнесть-каннесть ёмла иднят – токафтолезе Сон тейст кяденц. Тонафниенза, тянь няезь, карнезь сашендомда.15They were also bringing their babies to him, that he might touch them. But when the disciples saw it, they rebuked them.
16Но Иисус серьгядезень малазонза иттнень, мярьгсь: «Катк иттне сашендыхть Тейне, тясть карне, сяс мес тяфтамста ащи Шкаень Оцязорксшись.16Jesus summoned them, saying, “Allow the little children to come to me, and don’t hinder them, for God’s Kingdom belongs to such as these.
17Видеста корхтан тейнть: кие идь лаца аф васьфтьсы Шкаень Оцязорксшить, ся аф сувави эзонза».17 Most certainly, I tell you, whoever doesn’t receive God’s Kingdom like a little child, he will in no way enter into it.”
18Оцюнятнень эзда фкясь кизефтезе Иисусонь: «Цебярь тонафты, мезе тейне тиемс пефтома эряфонь сатоманкса?»18A certain ruler asked him, saying, “Good Teacher, what shall I do to inherit eternal life?”
19Иисус мярьгсь тейнза: «Мес тон лемнесамак Монь цебярькс? Шкайда башка кивок аф цебярь.19Jesus asked him, “Why do you call me good? No one is good, except one: God.
20Содасайть кошардомвалхнень: тят полафне пола, тят шавонда, тят сала, тят васькафне лиянь лангс, ванк аляцень и тядяцень мяльснон».20 You know the commandments: ‘Don’t commit adultery,’ ‘Don’t murder,’ ‘Don’t steal,’ ‘Don’t give false testimony,’ ‘Honor your father and your mother.’ ”
21Сон мярьгсь: «Сембонь тянь пяшкотькшнеса одстокиге».21He said, “I have observed all these things from my youth up.”
22Тянь кулемста Иисус мярьгсь тейнза: «Нинге фкя аф сатни тейть, мик сембе уликс-пароцень и явк ашуфненди, и кармай улема козяшице менельса; сяльде сак и мольхть мельган».22When Jesus heard these things, he said to him, “You still lack one thing. Sell all that you have, and distribute it to the poor. Then you will have treasure in heaven; then come, follow me.”
23Тянь кулемста оцюнясь пичедезевсь, сяс мес пяк козяль.23But when he heard these things, he became very sad, for he was very rich.
24Иисус няезе пичедеманц, мярьгсь: «Конашкава стака козятненди сувамс Шкаень Оцязорксшити!24Jesus, seeing that he became very sad, said, “How hard it is for those who have riches to enter into God’s Kingdom!
25Козя ломанти пяк стака сувамс Шкаень Оцязорксшити, сяда тёждя ишимти ётамс салмокс пиленява».25 For it is easier for a camel to enter in through a needle’s eye than for a rich man to enter into God’s Kingdom.”
26Тянь кулиенза мярьгсть: «Кие эста идеви?»26Those who heard it said, “Then who can be saved?”
27Сон каршезост: «Мезе аф тиеви ломаттненди, ся тиеви Шкайти».27But he said, “The things which are impossible with men are possible with God.”
28Пётр мярьгсь: «Вов минь кадоськ семботь, мезеньке ульсь, и туме мельгат».28Peter said, “Look, we have left everything and followed you.”
29Иисус мярьгсь: «Видеста корхтан тейнть: эрсь, кие кадозе кудонц, али рьванц, али брадонзон, али тядянзон-алянзон, али идензон Шкаень Оцязорксшить инкса,29He said to them, “Most certainly I tell you, there is no one who has left house, or wife, or brothers, or parents, or children, for God’s Kingdom’s sake,
30сянди тяниень пингть максови ламоксть сяда лама, а сай пингть – пефтома эряфсь».30 who will not receive many times more in this time, and in the world to come, eternal life.”
31Иисус сявозень ширеняв кемгафтува тонафниензон, мярьгсь тейст: «Вов, минь мольхтяма Иерусалиму, и тоса тиеви сембось, мезе сёрматф пророкнень вельде Ломанень Цёрать колга.31He took the twelve aside, and said to them, “Behold, we are going up to Jerusalem, and all the things that are written through the prophets concerning the Son of Man will be completed.
32Сонь макссазь лия ломаньтналоннетнень кядьс, кармайхть пеедема лангсонза, сялдомонза, сельгондьсазь,32 For he will be delivered up to the Gentiles, will be mocked, treated shamefully, and spit on.
33кармайхть пикссемонза и шавсазь; и колмоце шиня Сон вельмай кулофнень эзда».33 They will scourge and kill him. On the third day, he will rise again.”
34Но тонафнихне азфть эзда мезевок ашесть шарьхкоде. Ня валхнень смузьсна кяшфоль эздост, синь ашезь шарьхкоде, мезень колга Иисус корхтай тейст.34They understood none of these things. This saying was hidden from them, and they didn’t understand the things that were said.
35Мзярда Иисус малаткшнесь Иерихонти, ки трваса озафоль сокор анци.35As he came near Jericho, a certain blind man sat by the road, begging.
36Сон кулезе: ваксканза ётай лама ломань, и кизефтсь: «Мезе тя тяфтамсь?»36Hearing a multitude going by, he asked what this meant.
37Тейнза азозь: «Тя моли Назаретонь Иисуссь».37They told him that Jesus of Nazareth was passing by.
38Эста сон кармась ювадема: «Иисус, Давидонь Цёрац, ужяльдемак монь!»38He cried out, “Jesus, you son of David, have mercy on me!”
39Инголе молихне карнезь юватькшнемда, аньцек сон сядонга кайгиста пешкодсь: «Давидонь Цёрац, ужяльдемак монь!»39Those who led the way rebuked him, that he should be quiet; but he cried out all the more, “You son of David, have mercy on me!”
40Иисус лоткась и мярьгсь вятемс сонь малазонза. Мзярда сокорсь нежедсь Тейнза, Иисус кизефтезе сонь:40Standing still, Jesus commanded him to be brought to him. When he had come near, he asked him,
41«Мезе мяльце тифтемс Монь кядьстон?» Ся мярьгсь: «Азор, тиемак меки няикс!»41 “What do you want me to do?” He said, “Lord, that I may see again.”
42Иисус мярьгсь тейнза: «Няйхть! Кемамаце пчкафтонзе тонь».42Jesus said to him, “Receive your sight. Your faith has healed you.”
43Сокорсь эстокиге кармась няема и, Шкаень шназь, тусь Иисусонь мельге. Сембе ломаттне, кит няезь тянь, азондсть Шкайти шнамань валхт.43Immediately he received his sight and followed him, glorifying God. All the people, when they saw it, praised God.


*а 18:42 Тя валсь греконь кяльста нинге ётафневи кода: идензе.


предыдущая глава Chapter 18 следующая глава