Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
МАРКОНЬ КОРЯС ЕВАНГЕЛИЯ | Mark |
Chapter 10 | Chapter 10 |
| 1Тоста Иисус тусь Иорданть фтала ащи Иудеянь мастору. Сонь перьфканза тага пуромсть ломатть; и, кода фалу, Сон тага тонафтсь эсост. | 1He arose from there and came into the borders of Judea and beyond the Jordan. Multitudes came together to him again. As he usually did, he was again teaching them. |
| 2Састь ваксозонза фарисейхть и, ёрамок кундамс Иисусонь валса, кизефтезь: «Койть коряс мярьгондеви мирдти кадомс рьванц али аф?» | 2Pharisees came to him testing him, and asked him, “Is it lawful for a man to divorce his wife?” |
| 3Иисус каршезост мярьгсь: «Кодама кошардома макссь тейнть Моисей?» | 3He answered, “What did Moses command you?” |
| 4Синь азозь: «Моисей ашезь карда сёрматкшнемс явомать колга кагод и кадомс рьваньконь». | 4They said, “Moses allowed a certificate of divorce to be written, and to divorce her.” |
| 5Иисус каршезост мярьгсь: «Пяк калгода седиентень сюнеда сон сёрмадозе тейнть тя кошардомать; | 5But Jesus said to them, “For your hardness of heart, he wrote you this commandment. |
| 6а Шкайсь менельть-масторть тиемста ломанть тиезе алякс и авакс. | 6 But from the beginning of the creation, God made them male and female. |
| 7Сяс кадсы ломанць алянц мархта тядянц и педи эсь рьванцты, | 7 For this cause a man will leave his father and mother, and will join to his wife, |
| 8и кафттне арайхть фкя ронгокс. Лисенди, синь эздост ни аф кафта, а фкя. | 8 and the two will become one flesh, so that they are no longer two, but one flesh. |
| 9Стане, мезе Шкайсь сотсь марс, сянь ломанць тязазе явфне». | 9 What therefore God has joined together, let no man separate.” |
| 10Кудса тонафниенза тага кизефнезь Иисусонь кядьста сякоть. | 10In the house, his disciples asked him again about the same matter. |
| 11Иисус мярьгсь тейст: «Кие яви рьванц мархта и сяви рьвакс лия ава, ся полафнесы поланц. | 11He said to them, “Whoever divorces his wife, and marries another, commits adultery against her. |
| 12И кда рьвясь яви мирденц мархта и лиянди лиси рьвакс, сявок полафнесы поланц». | 12 If a woman herself divorces her husband, and marries another, she commits adultery.” |
| 13Вятнесть-каннесть Иисусонди итть лангозост кяденц путфтома, но тонафниенза изь ноля Тейнза шабань вятихнень. | 13They were bringing to him little children, that he should touch them, but the disciples rebuked those who were bringing them. |
| 14Тянь няемста Иисусонь састь кяженза и мярьгсь тейст: «Нолдасть шабатнень Тейне, тясть перя киснон, сяс мес тяфтамста ащи Шкаень Оцязорксшись. | 14But when Jesus saw it, he was moved with indignation, and said to them, “Allow the little children to come to me! Don’t forbid them, for God’s Kingdom belongs to such as these. |
| 15Видеста корхтан тейнть: кие аф васьфтьсы Шкаень Оцязорксшить шаба лаца, ся аф сувави эзонза». | 15 Most certainly I tell you, whoever will not receive God’s Kingdom like a little child, he will in no way enter into it.” |
| 16Иисус озафтозень иттнень элезонза, путозень лангозост кядензон и бславазень синь. | 16He took them in his arms, and blessed them, laying his hands on them. |
| 17Мзярда Иисус лиссь ки лангс, ласьксь Тейнза фкя ломань, прась инголенза плманжа лангс, и кизефтезе Сонь: «Цебярь тонафты! Мезе тейне эряви тиемс пефтома эряфонь сатоманкса?» | 17As he was going out into the way, one ran to him, knelt before him, and asked him, “Good Teacher, what shall I do that I may inherit eternal life?” |
| 18Иисус мярьгсь тейнза: «Мес тон лемнесамак Монь цебярькс? Аньцек Шкайсь ськамонза цебярь. | 18Jesus said to him, “Why do you call me good? No one is good except one—God. |
| 19Тон вдь содасайть кошардомвалхнень: тят полафне пола; тят шавонда; тят сала; тят васькафне лиянь лангс; тят сявонде васькафнезь; ванк аляцень и тядяцень мяльснон». | 19 You know the commandments: ‘Do not murder,’ ‘Do not commit adultery,’ ‘Do not steal,’ ‘Do not give false testimony,’ ‘Do not defraud,’ ‘Honor your father and mother.’ ” |
| 20Козя алясь мярьгсь Иисусть каршес: «Тонафты! Семботь тянь ванфтыне нинге од пингстонкиге». | 20He said to him, “Teacher, I have observed all these things from my youth.” |
| 21Иисус кельгозь варжакстсь лангозонза и мярьгсь: «Фкя тейть аф сатни: архт, мик марнек уликс-пароцень, и явк ярмакть ашуфненди, эста кармай улема козяшице менельса; сяльде сак, мольхть мельган». | 21Jesus looking at him loved him, and said to him, “One thing you lack. Go, sell whatever you have, and give to the poor, and you will have treasure in heaven; and come, follow me, taking up the cross.” |
| 22Ся ломанць пяк козяль, сяс ня валхнень эзда сонь кольсь мялец, и тусь пичедезь. | 22But his face fell at that saying, and he went away sorrowful, for he was one who had great possessions. |
| 23Иисус варжакстсь перьфпяльге, мярьгсь тонафниензонды: «Конашкава стака козя ломанти сувамс Шкаень Оцязорксшити!» | 23Jesus looked around, and said to his disciples, “How difficult it is for those who have riches to enter into God’s Kingdom!” |
| 24Тонафниензон пяк дивандафтозь ня валонза. Но Иисус тага азозе тейст: «Идне! Конашкава стака козяшить лангс надияйхненди сувамс Шкаень Оцязорксшити! | 24The disciples were amazed at his words. But Jesus answered again, “Children, how hard it is for those who trust in riches to enter into God’s Kingdom! |
| 25Пяк стака сувамс козя ломанти Шкаень Оцязорксшити, сяда тёждя ишимти ётамс салмокс пиленява». | 25 It is easier for a camel to go through a needle’s eye than for a rich man to enter into God’s Kingdom.” |
| 26Тонафниенза нинге сяда пяк дивандазевсть и корхтасть эсь ётковаст: «Кие ина эста идеви?» | 26They were exceedingly astonished, saying to him, “Then who can be saved?” |
| 27Иисус варжакстсь лангозост и корхтай: «Ломаттненди тя аф тиеви, а Шкайти тиеви; сяс мес Шкайти сембось тиеви». | 27Jesus, looking at them, said, “With men it is impossible, but not with God, for all things are possible with God.” |
| 28Эста Пётр кармась корхтама Тейнза: «Вов минь сембоньконь кадоськ и туме мельгат». | 28Peter began to tell him, “Behold, we have left all, and have followed you.” |
| 29Иисус каршезонза мярьгсь: «Видеста корхтан тейнть: эрсь, кие кадсы кудонц, али брадонзон, али сазоронзон, али алянц, али тядянц, али рьванц, али идензон, али паксянзон Монь инксон и Пара кулять инкса, | 29Jesus said, “Most certainly I tell you, there is no one who has left house, or brothers, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or land, for my sake, and for the sake of the Good News, |
| 30сянди тяниень эряфса панцематнень пингста максови сядонь крда лама кудта, брадта, сазорда, аляда-тядяда, идьта, паксяда, и сай пинкнень тейнза максови пефтома пингонь эряфсь. | 30 but he will receive one hundred times more now in this time: houses, brothers, sisters, mothers, children, and land, with persecutions; and in the age to come eternal life. |
| 31Эста васенцетнень эзда ламотне арайхть мекольцекс, а мекольцетне васенцекс». | 31 But many who are first will be last; and the last first.” |
| 32Мзярда синь ульсть ки лангса Иерусалиму, Иисус мольсь инголест, а тонафнихне таколдсть и мольсть Сонь мельганза пелезь. Иисус тердезень кемгафтувотнень, тага ушедсь тейст корхтама, мезе тиеви мархтонза: | 32They were on the way, going up to Jerusalem; and Jesus was going in front of them, and they were amazed; and those who followed were afraid. He again took the twelve, and began to tell them the things that were going to happen to him. |
| 33«Вов минь мольхтяма Иерусалиму, и Ломанень Цёрать макссазь озксвятиень оцюнятненди и койти тонафтыхненди, и сят судендасазь Сонь куломас и макссазь лия тналонь ломаттнень кядьс. | 33 “Behold, we are going up to Jerusalem. The Son of Man will be delivered to the chief priests and the scribes. They will condemn him to death, and will deliver him to the Gentiles. |
| 34Сят кармайхть рахсема лангсонза, сельгондьсазь, пикссесазь и шавсазь Сонь; и колмоце шиня Сон вельмай кулофста». | 34 They will mock him, spit on him, scourge him, and kill him. On the third day he will rise again.” |
| 35Эста састь Иисусти Зеведеень цёранза Иаков и Иоанн, мярьгсть: «Тонафты! Тик тейнек сянь, мезе кядьстот анатама». | 35James and John, the sons of Zebedee, came near to him, saying, “Teacher, we want you to do for us whatever we will ask.” |
| 36Сон кизефтезень синь: «Мезе мяленте анамс кядьстон?» | 36He said to them, “What do you want me to do for you?” |
| 37Синь азозь Иисусти: «Мзярда саят Эсь иневалдозт, мярьк тейнек озамда ваксозт, фкяти види ширесот, а омбоцети кержи ширесот». | 37They said to him, “Grant to us that we may sit, one at your right hand, and one at your left hand, in your glory.” |
| 38Иисус мярьгсть тейст: «Тинь аф содасасть, мезе анатада; симови-аф тейнть ризфонь ся кядьгось, конань Мон симса, кстиндафттада-аф ризфонь ся кстиндамаса, конаса Мон улян кстиндаф?» | 38But Jesus said to them, “You don’t know what you are asking. Are you able to drink the cup that I drink, and to be baptized with the baptism that I am baptized with?” |
| 39Синь мярьгсть каршезонза: «Тейнек тя тиеви». Эста Иисус азозе: «Ся кядьготь, конань Мон симса, симсасть, и ся кстиндамаса, конаса Мон улян кстиндаф, тиньге ульхтяда кстиндафтфт; | 39They said to him, “We are able.” Jesus said to them, “You shall indeed drink the cup that I drink, and you shall be baptized with the baptism that I am baptized with; |
| 40но кинь озафтомс Монь види и кержи ширезон – ся аф Монь эздон ащи, ня васттне – сятненди, кинди синь аноклафт». | 40 but to sit at my right hand and at my left hand is not mine to give, but for whom it has been prepared.” |
| 41Тянь кулемста лия кемонь тонафниенза кармасть кяжияфнема Иаковонь и Иоаннонь лангс. | 41When the ten heard it, they began to be indignant toward James and John. |
| 42Но Иисус тердезень синь и мярьгсь: «Тинь содасасть: кит лувондовихть ломаньтналонь оцязоркс, сят азорондайхть лангсост и ломаньтналхнень оцюнясна кирдьсазь кядялост ломаньтналхнень. | 42Jesus summoned them, and said to them, “You know that they who are recognized as rulers over the nations lord it over them, and their great ones exercise authority over them. |
| 43Но тинь ётксонт тяфта тяза уленде: а кинь мялец ётксонт арамс сяда оцюкс, ся араза лиянди покодикс; | 43 But it shall not be so among you, but whoever wants to become great among you shall be your servant. |
| 44кинь мялец ётксонт арамс васенцекс, ся улеза сембонди урекс. | 44 Whoever of you wants to become first among you, shall be bondservant of all. |
| 45Вдь Ломанень Цёраське сась аф Эсь лангозонза лиятнень покотьфтема, а лиятнень лангс покодемс и максомс Эсь ваймонц ламотнень идемаснон инкса». | 45 For the Son of Man also came not to be served, but to serve, and to give his life as a ransom for many.” |
| 46Састь Иерихону. Мзярда Иисус лиссь Иерихонцта Эсь тонафниензон и лия пяк лама ломань мархта, кить лангса ащесь Тимеень цёрац Вартимей, сокор анцись. | 46They came to Jericho. As he went out from Jericho, with his disciples and a great multitude, the son of Timaeus, Bartimaeus, a blind beggar, was sitting by the road. |
| 47Мзярда сон марязе: тя Назаретонь Иисуссь, кармась юватькшнема: «Иисус, Давидонь Цёрац! Ужяльдемак монь!» | 47When he heard that it was Jesus the Nazarene, he began to cry out, and say, “Jesus, you son of David, have mercy on me!” |
| 48Ламотне карнезь сонь юватькшнемда; но сокорсь нинге сяда пяк пешкоткшнесь: «Давидонь Цёрац! Ужяльдемак монь!» | 48Many rebuked him, that he should be quiet, but he cried out much more, “You son of David, have mercy on me!” |
| 49Иисус лоткась и мярьгсь: «Тердесть сонь». Сокорть тердезь, корхтасть тейнза: «Тят пеле, стяк, терди эсот». | 49Jesus stood still, and said, “Call him.” They called the blind man, saying to him, “Cheer up! Get up. He is calling you!” |
| 50Сон ёрдазе лангонь щамонц, комотсь вастстонза и сась Иисусти. | 50He, casting away his cloak, sprang up, and came to Jesus. |
| 51Иисус кизефтезе: «Мезе мяльце тифтемс кядьстон?» Сокорсь мярьгсь Тейнза: «Тонафты! Панжить сельмонень». | 51Jesus asked him, “What do you want me to do for you?” The blind man said to him, “Rabboni, that I may see again.” |
| 52Иисус мярьгсь тейнза: «Архт, кемамаце пчкафтонзе*а тонь». Сон эстокиге кармась няема и тусь киге Иисусонь мельге. | 52Jesus said to him, “Go your way. Your faith has made you well.” Immediately he received his sight, and followed Jesus on the way. |
*а 10:52 Тя валсь греконь кяльста нинге ётафневи кода: идензе.