Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
МАТФЕЕНЬ КОРЯС ЕВАНГЕЛИЯ | Matthew |
9 -тӥ ЛЮКЕТ | Chapter 9 |
| 1Эста Иисус озась венчти, уезе меки эрьхкть и пачкодсь ся ошти, коса эрясь*а. | 1He entered into a boat, and crossed over, and came into his own city. |
| 2И вов, Тейнза кандсть ацам лангса сяряди, кона колафоль параличса. Мзярда Иисус няезе кемамаснон, мярьгсь сярядити: «Тят пеле, цёрай, тонь пежетне нолдафт». | 2Behold, they brought to him a man who was paralyzed, lying on a bed. Jesus, seeing their faith, said to the paralytic, “Son, cheer up! Your sins are forgiven you.” |
| 3Эста койти тонафтыхнень эзда кой-конат арьсесть: «Тя ломанць рахси Шкайть лангса». | 3Behold, some of the scribes said to themselves, “This man blasphemes.” |
| 4Но Иисус шарьхкодезень синь арьсемаснон и мярьгсь: «Мес тинь тяфта кальдявста арьсетяда? | 4Jesus, knowing their thoughts, said, “Why do you think evil in your hearts? |
| 5Мезсь сяда тёждя азомс: "Тонь пежетне нолдафт" али: "Стяк и якак"? | 5 For which is easier, to say, ‘Your sins are forgiven;’ or to say, ‘Get up, and walk?’ |
| 6Но тяни содасть: Ломанень Цёрать*бмодать лангса ули азорксшиц нолямс пежет». Эста Иисус мярьгсь параличса колафти: «Стяк, сявк ацамцень и архт эсь кудозт». | 6 But that you may know that the Son of Man has authority on earth to forgive sins-” (then he said to the paralytic), “Get up, and take up your mat, and go to your house.” |
| 7Ся стясь и тусь эсь кудозонза. | 7He arose and departed to his house. |
| 8Тянь няемста сембе дивандасть и кармасть шнамонза Шкайть, кона макссь ломаттненди тяшка азорксши. | 8But when the multitudes saw it, they marveled and glorified God, who had given such authority to men. |
| 9Сяда тов молемста, Иисус няйсь ломань, кона озадоль каяфксонь кочкама вастть ваксса. Сонь лемоцоль Матфей. Иисус корхтай тейнза: «Мольхть Монь мельган». Матфей стясь и тусь Иисусонь мельге. | 9As Jesus passed by from there, he saw a man called Matthew sitting at the tax collection office. He said to him, “Follow me.” He got up and followed him. |
| 10Мзярда Иисус ярхцась Матфеень пяле, тоза састь ламоц каяфксонь кочкайхне и лия пежуфне и озасть*в фкя шра ваксс Иисусонь и Сонь тонафниензон мархта. | 10As he sat in the house, behold, many tax collectors and sinners came and sat down with Jesus and his disciples. |
| 11Фарисейхне няезь тянь и кармасть тонафнихнень кизефнема: «Мес тинь Тонафтыенте ярхцай каяфксонь кочкайхнень и лия пежуфнень мархта?» | 11When the Pharisees saw it, they said to his disciples, “Why does your teacher eat with tax collectors and sinners?” |
| 12Иисус марязе тянь и мярьгсь: «Пчкафтысь эряви аф шумбрати, а сярядити. | 12When Jesus heard it, he said to them, “Those who are healthy have no need for a physician, but those who are sick do. |
| 13Арда шарьхкодесть, кодама смузь кандыхть Сёрматфксонь*г ня валхне: "Мон учан эздонт кельгозь ужяльдема*д, а аф озксказнень каннема". Мон сань пежу ломаттнень Шкайти шарфтоманкса, а аф видексшиса эряйхнень». | 13 But you go and learn what this means: ‘I desire mercy, and not sacrifice,’ for I came not to call the righteous, but sinners to repentance.” |
| 14Эста Иисусти маладсть Иоаннонь тонафниенза и кизефтезь: «Мес минь и фарисейхне сидеста кирттяма пост, а Тонь тонафнихне – аф?» | 14Then John’s disciples came to him, saying, “Why do we and the Pharisees fast often, but your disciples don’t fast?” |
| 15Иисус мярьгсь тейст: «Кали пичедихть рьвяяма илань инжихне, мзярда рьвяяйсь мархтост? Но сайхть шит, мзярда рьвяяйть сявсазь ёткстост, и эста синь кармайхть поставама. | 15Jesus said to them, “Can the friends of the bridegroom mourn, as long as the bridegroom is with them? But the days will come when the bridegroom will be taken away from them, and then they will fast. |
| 16Кивок аф панни ташта щамти од щамста сязьф панкс; сяс мес од панкссь озай и варясь сядонга келеми. | 16 No one puts a piece of unshrunk cloth on an old garment; for the patch would tear away from the garment, and a worse hole is made. |
| 17Стане жа аф кайсихть и од вина кедень ташта кяскавс, сяс мес кедень кяскафне сязевихть, винась шуди и кяскафне юмайхть. Од винать кайсесазь кедень од кяскавс, эста и винаське и кяскафневок ванфтовихть». | 17 Neither do people put new wine into old wine skins, or else the skins would burst, and the wine be spilled, and the skins ruined. No, they put new wine into fresh wine skins, and both are preserved.” |
| 18Мзярда Иисус корхтась тейст тянь колга, Тейнза маладсь фкя оцюня, прась пильгозонза и кармась корхтама: «Монь стирезе аньцек тяни кулось. Сак, путыть лангозонза кяттнень, и сон кармай эряма». | 18While he told these things to them, behold, a ruler came and worshiped him, saying, “My daughter has just died, but come and lay your hand on her, and she will live.” |
| 19Иисус стясь и тусь мельганза, тонафниензовок мольсть мельгаст. | 19Jesus got up and followed him, as did his disciples. |
| 20Тя пингоня фкя авась, кона кемгафтува киза сярядсь веронь шудемаса, фталда маладсь Иисусонди и токазе Сонь щамонц пенц. | 20Behold, a woman who had a discharge of blood for twelve years came behind him, and touched the fringe of his garment; |
| 21Авась эсь пачканза арьсесь: «Кда аньцек токаса Сонь щамонц, пчкан». | 21for she said within herself, “If I just touch his garment, I will be made well.” |
| 22Иисус шарфтсь, няезе сонь и мярьгсь: «Стирняй, тят пеле, кемамаце пчкафтонзе*е тонь». И авась эстокиге пчкясь. | 22But Jesus, turning around and seeing her, said, “Daughter, cheer up! Your faith has made you well.” And the woman was made well from that hour. |
| 23Мзярда Иисус сувась оцюнять кудс и няезень нюдиса*ж морайхнень и явсихнень, | 23When Jesus came into the ruler’s house, and saw the flute players, and the crowd in noisy disorder, |
| 24Сон мярьгсь тейст: «Лиседа тяста. Стирнясь ашезь кула, сон уды». Иисусть лангса кармасть пеетькшнема. | 24he said to them, “Make room, because the girl isn’t dead, but sleeping.” They were ridiculing him. |
| 25Мзярда ломаттнень лихтезь, Сон сувась тоза, косоль кулофсь. Сявозе стирнять кядьта, и ся стясь. | 25But when the crowd was put out, he entered in, took her by the hand, and the girl arose. |
| 26Тянь колга кулясь срадсь сембе ся аймакова. | 26The report of this went out into all that land. |
| 27Мзярда Иисус тусь тоста, мельганза мольсть кафта сокорхт и юватькшнесть: «Иисус, Давидонь Цёрац, ужяльдемасть минь*з!» | 27As Jesus passed by from there, two blind men followed him, calling out and saying, “Have mercy on us, son of David!” |
| 28Мзярда Иисус сувась кудботмос, сокорхне маладсь Тейнза. Иисус кизефтезень синь: «Тинь кематада, Тейне тиеви тя?» Сят корхтайхть Тейнза: «Кематама, Азор!» | 28When he had come into the house, the blind men came to him. Jesus said to them, “Do you believe that I am able to do this?” They told him, “Yes, Lord.” |
| 29Эста Сон токазень сельмоснон и мярьгсь: «Катк ули тейнть кемамантень коряс», – | 29Then he touched their eyes, saying, “According to your faith be it done to you.” |
| 30и сокорхне кармасть няема. Иисус кемоста мярьгсь: «Ваность, катк тянь колга кивок аф кармай содама». | 30Their eyes were opened. Jesus strictly commanded them, saying, “See that no one knows about this.” |
| 31Синь лиссть тоста и сембе сяка азондсть Иисусонь колга сембе ся аймакова. | 31But they went out and spread abroad his fame in all that land. |
| 32Ашесть кенере сят лисемс, кода Иисусти вятсть аф корхтай аля, конань колазе кяжи ваймопожфсь. | 32As they went out, behold, a mute man who was demon possessed was brought to him. |
| 33Мзярда эздонза паньфоль кяжи ваймопожфсь, аф корхтайсь корхтазевсь. И ломаттне дивандазевсть: «Израильса тяфтама нинге мзярдовок ашель». | 33When the demon was cast out, the mute man spoke. The multitudes marveled, saying, “Nothing like this has ever been seen in Israel!” |
| 34А фарисейхне тянь каршес корхнесть: «Сон кяжи ваймопожфнень оцюняснон вийса панцесыне кяжи ваймопожфнень». | 34But the Pharisees said, “By the prince of the demons, he casts out demons.” |
| 35Иисус якась сембе ошева и велева, тонафтсь тостонь синагогава, азондсь Пара куля Оцязорксшить колга, пчкафнезень ломаттнень эрь кодама урмада и сярятьфта. | 35Jesus went about all the cities and the villages, teaching in their synagogues, and preaching the Good News of the Kingdom, and healing every disease and every sickness among the people. |
| 36Мзярда Иисус няезень пуромф ломаттнень, синь ужялькс арасть Тейнза, сяс мес ульсть пяк сизефт и сратфт, кода учат, конатнень аш ванысна. | 36But when he saw the multitudes, he was moved with compassion for them, because they were harassed and scattered, like sheep without a shepherd. |
| 37Эста Сон корхтай Эсь тонафниензонды: «Нумада лама, а покайда кржа; | 37Then he said to his disciples, “The harvest indeed is plentiful, but the laborers are few. |
| 38ина эняльдеда нумать Азоронцты, кучеза сёронь кочкайхть Эсь паксянц лангс». | 38 Pray therefore that the Lord of the harvest will send out laborers into his harvest.” |
*а 9:1 Ся ошсь ульсь Капернаум.
*б 9:6 Ломанень Цёра – тя Иисусонь лемоц, кона няфнесы: Сон Шкаень кучф Иди.
*в 9:10 Ся пинкнень синь ярхцсесть шра ваксса пялес велязь.
*г 9:13 Сёрматфкс – Писание, книги Библии
*д 9:13 кельгозь ужяльдема – милость
*е 9:22 Тя валсь греконь кяльста нинге ётафневи кода: идензе.
*ж 9:23 нюди – свирель
*з 9:27 Давидонь Цёра – лемнемок Иисусонь тя лемса, сокорхне лувозь Сонь Шкайть эзда кучф Идикс, кона пророкнень азондомаснон коряс лиси Давид оцязорть юромста.