Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
МАТФЕЕНЬ КОРЯС ЕВАНГЕЛИЯ | Matthew |
5 -тӥ ЛЮКЕТ | Chapter 5 |
| 1Лама ломанень няемста, Иисус куцсь панда пряс. Сон озась, и Тейнза маладсть тонафниенза. | 1Seeing the multitudes, he went up onto the mountain. When he had sat down, his disciples came to him. |
| 2Иисус кармась тонафтомост: | 2He opened his mouth and taught them, saying, |
| 3 «Павазуфт Азорть инголе ашу ваймотне, сяс мес синне Менелень Оцязорксшись. | 3 “Blessed are the poor in spirit, for theirs is the Kingdom of Heaven. |
| 4Павазуфт ризнайхне, сяс мес Шкайсь синь кеняртьфтсыне. | 4 Blessed are those who mourn, for they shall be comforted. |
| 5Павазуфт сятяв*а ваймотне, сяс мес синне ули масторлангсь. | 5 Blessed are the gentle, for they shall inherit the earth. |
| 6Павазуфт сят, конат сембе вийса вешендьсазь Шкайть мяленц пяшкодеманц, сяс мес Шкайсь пяшкодьсыне синь вешфксснон. | 6 Blessed are those who hunger and thirst after righteousness, for they shall be filled. |
| 7Павазуфт ломанень кельгозь ужяльдихне, сяс мес синь улихть кельгозь ужяльтьфт. | 7 Blessed are the merciful, for they shall obtain mercy. |
| 8Павазуфт сят, кинь аруфт седисна, сяс мес синь няйсазь Шкайть. | 8 Blessed are the pure in heart, for they shall see God. |
| 9Павазуфт ломаттнень ёткса ладямань тиихне, сяс мес Шкайсь лемдьсыне синь Эстейнза шабакс. | 9 Blessed are the peacemakers, for they shall be called children of God. |
| 10Павазуфт сят, кинь эса панцихть Шкайть мяленц коряс эряманкса, сяс мес синне Менелень Оцязорксшись. | 10 Blessed are those who have been persecuted for righteousness’ sake, for theirs is the Kingdom of Heaven. |
| 11Павазуфтада тинь, мзярда тинь сялттядязь и панцетядязь, валонттядязь рдазса Монь инксон. | 11 “Blessed are you when people reproach you, persecute you, and say all kinds of evil against you falsely, for my sake. |
| 12Кеняртькшнеда и пеедеда, сяс мес менельса эсонт учи оцю казне. Тяфта панцезь пророкненьге, конат эрясть тиндедонт инголи». | 12 Rejoice, and be exceedingly glad, for great is your reward in heaven. For that is how they persecuted the prophets who were before you. |
| 13«Тинь – модать салоц. Кда салсь юмафтсы таньфонц, кода тисак сонь меки салукс? Сон козовок ни аф кондясти, лядонды аньцек ёрдамс ломанень пильгалу. | 13 “You are the salt of the earth, but if the salt has lost its flavor, with what will it be salted? It is then good for nothing, but to be cast out and trodden under the feet of men. |
| 14Тинь – масторлангса валдсь. Панда пряса ащи ошсь аф кяшеви ломанень сельмода. | 14 You are the light of the world. A city located on a hill can’t be hidden. |
| 15Мзярда крьвяснесазь штатолть, сонь аф кяшендьсазь кядьгоня алу, а путнесазь штатолонь кирдемас – и сон кудса сембонди валдопты. | 15 Neither do you light a lamp, and put it under a measuring basket, but on a stand; and it shines to all who are in the house. |
| 16Тянь лаца катк тиньге валдонте валдопты ломаттненди, катк синь няйсазь тинь пара тевонтень и шнакшнесазь Алянтень, кона менельса». | 16 Even so, let your light shine before men; that they may see your good works, and glorify your Father who is in heaven. |
| 17«Тяда арьсе, бта Мон сань койть али пророкнень сёрматфснон колама; аф коламост сань, а пяшкодемост. | 17 “Don’t think that I came to destroy the law or the prophets. I didn’t come to destroy, but to fulfill. |
| 18Видеста корхтан тейнть: мзярс менельсь и модась аф юмайхть, фкявок буквась и фкявок китькскясь койста аф юмай, мзярс сон педа-пес аф пяшкодеви. | 18 For most certainly, I tell you, until heaven and earth pass away, not even one smallest letter or one tiny pen stroke shall in any way pass away from the law, until all things are accomplished. |
| 19Ся, кие коласы ня кошардомвалхнень эзда хуш инь ёмлать и тянди тонафтсыне лиятнень, ся лувови инь ёмлакс Менелень Оцязорксшиса, а кие пяшкодьсыне кошардомвалхнень и тонафтсыне тянди лиятнень, ся ули Менелень Оцязорксшиса пяк оцюкс. | 19 Whoever, therefore, shall break one of these least commandments, and teach others to do so, shall be called least in the Kingdom of Heaven; but whoever shall do and teach them shall be called great in the Kingdom of Heaven. |
| 20Корхтан тейнть, кда тинь аф пяшкодьсасть Шкайть мяленц сяда лац фарисейхнень и койти тонафтыхнень коряс, эста тинь аф сувафтада Менелень Оцязорксшити». | 20 For I tell you that unless your righteousness exceeds that of the scribes and Pharisees, there is no way you will enter into the Kingdom of Heaven. |
| 21«Тинь кулесть, мезе азфоль атянь-атяньконди: "Тят шавонда; кие шави, ся ули судендаф". | 21 “You have heard that it was said to the ancient ones, ‘You shall not murder;’ and ‘Whoever murders will be in danger of the judgment.’ |
| 22А Мон корхтан тейнть: эрсь, кие туфталфтома кяжиякшни кемай ялганц*б лангс, ся ули судендаф; кие мярьги кемай ялганц лангс: "Шава пря", ся судендави Оцю пуромксса*в; а кие мярьги: "Ёньфтома", ся пови адонь толти. | 22 But I tell you that everyone who is angry with his brother without a cause will be in danger of the judgment. Whoever says to his brother, ‘Raca!’ will be in danger of the council. Whoever says, ‘You fool!’ will be in danger of the fire of Gehenna. |
| 23Сяс, кда тон кандат казне Шкайти и алтарть ваксса лятфтасак: лангозт кирди кяж тонь кемай ялгаце, | 23 “If therefore you are offering your gift at the altar, and there remember that your brother has anything against you, |
| 24эста катк казнецень алтарть ваксс и архт, васенда мирендак кемай ялгацень мархта, и аньцек тяда меле мрдак и макск казнецень Шкайти. | 24 leave your gift there before the altar, and go your way. First be reconciled to your brother, and then come and offer your gift. |
| 25Кда кивок судендай мархтот и вяти эсот судс, ладяк мархтонза ки кувалма, афток лангозт молись вяттянза судьяти, а судьясь макстанза пякстафнень ваныснонды, и тонь ёрдатядязь пякстамгудс. | 25 Agree with your adversary quickly, while you are with him on the way; lest perhaps the prosecutor deliver you to the judge, and the judge deliver you to the officer, and you be cast into prison. |
| 26Видеста корхтан тейть: тоста аф лисят, мзярс аф пандсак сембе шумоцень трёшниконьбес». | 26 Most certainly I tell you, you shall by no means get out of there, until you have paid the last penny. |
| 27«Тинь кулесть, мезе азфоль: "Тяк полафне полацень*г". | 27 “You have heard that it was said, ‘You shall not commit adultery;’ |
| 28А Мон корхтан тейнть: ся, кие ваны авать лангс и ёрай удомс мархтонза, ся седисонза полафтозе ни рьванц. | 28 but I tell you that everyone who gazes at a woman to lust after her has committed adultery with her already in his heart. |
| 29Кда види сельмоце вяттянза пежес, таргак сонь и ёрдак; тейть сяда пара ули, кда юмай ронгцень пяльксоц, а аф сембе ронгце ули ёрдаф аду. | 29 If your right eye causes you to stumble, pluck it out and throw it away from you. For it is more profitable for you that one of your members should perish, than for your whole body to be cast into Gehenna. |
| 30И кда види кядце вяттянза пежес, керк сонь и ёрдак; тейть сяда пара ули, кда юмай ронгцень пяльксоц, а аф сембе ронгце ули ёрдаф аду. | 30 If your right hand causes you to stumble, cut it off, and throw it away from you. For it is more profitable for you that one of your members should perish, than for your whole body to be cast into Gehenna. |
| 31Нинге азфоль: "Кда кие яви рьванц мархта, катк максы тейнза явомать колга кагод". | 31 “It was also said, ‘Whoever shall put away his wife, let him give her a writing of divorce,’ |
| 32А мон корхтан тейнть: кие яви рьванц мархта аф полань полафтоманкса, а лия кодамовок туфталонкса, ся мирдсь вятьсы катф рьванц полань полафтомати, и кие рьвяяй явф авань лангс, ся – полань полафты*д». | 32 but I tell you that whoever puts away his wife, except for the cause of sexual immorality, makes her an adulteress; and whoever marries her when she is put away commits adultery. |
| 33«Нинге тинь кулесть, мезе азфоль атянь-атяньконди: "Тяк колсе варамацень*е. Тик семботь, мезе надияфнеть Шкайти". | 33 “Again you have heard that it was said to the ancient ones, ‘You shall not make false vows, but shall perform to the Lord your vows,’ |
| 34А Мон корхтан тейнть: ёфси тят вара*ж – аф менельса, сяс мес сон Шкайть азорондама вастоц; | 34 but I tell you, don’t swear at all: neither by heaven, for it is the throne of God; |
| 35аф модаса, сяс мес Шкайти сон пильгонь путома васта; аф Иерусалимть лемса, сяс мес сон инь оцю Оцязорть ошец; | 35 nor by the earth, for it is the footstool of his feet; nor by Jerusalem, for it is the city of the great King. |
| 36эсь лемсотка тят вара, сяс мес эстейть аф тиеви фкявок шяярня аф акшекс, аф равжекс. | 36 Neither shall you swear by your head, for you can’t make one hair white or black. |
| 37Кда мяленте мярьгомс "тяфта", мярьгода – "тяфта", кда мяленте мярьгомс "аф", мярьгода – "аф". А мезе лия тянди поладови – ся Кальдявть эзда». | 37 But let your ‘Yes’ be ‘Yes’ and your ‘No’ be ‘No.’ Whatever is more than these is of the evil one. |
| 38«Тинь кулесть, мезе азфоль: "Сельмонкса – сельме, пеенкса – пей". | 38 “You have heard that it was said, ‘An eye for an eye, and a tooth for a tooth.’ |
| 39А Мон корхтан: кяж кяжса тят панда. Кда кивок лкштаттянза види щёка ланга, ладяк лкштадемс кержитьке. | 39 But I tell you, don’t resist him who is evil; but whoever strikes you on your right cheek, turn to him the other also. |
| 40Ёрандяряй кивок суд вельде сявомс тонь панарцень, макск тейнза вярде щамценьге. | 40 If anyone sues you to take away your coat, let him have your cloak also. |
| 41И кда кивок кошарттанза тонь ётамс мархтонза вайгяльбе, ётак кафта. | 41 Whoever compels you to go one mile, go with him two. |
| 42Кядьстот анайти – макст, и тят шарфне сянь эзда, кие ёрай сявомс кядьстот пандомда». | 42 Give to him who asks you, and don’t turn away him who desires to borrow from you. |
| 43«Тинь кулесть, мезе азфоль: "Кельк маластоцень и тяк кельге душманцень*з". | 43 “You have heard that it was said, ‘You shall love your neighbor and hate your enemy.’ |
| 44А Мон корхтан тейнть: кельгость душманонтень, бславакшнесть сюдыентень, тиендеда цебярь аф кельгиентенди и озондода сялдыентень инкса и сятнень инкса, кие панци эсонт. | 44 But I tell you, love your enemies, bless those who curse you, do good to those who hate you, and pray for those who mistreat you and persecute you, |
| 45Аньцек эста ульхтяда шабакс Менелень Алянтенди, сяс мес Сон шити мярьгонди лисендемс кальдяфнень и цебярьхнень вельхксс, кучси пизем видексшинь ломаттнень лангс и пежуфнень лангс. | 45 that you may be children of your Father who is in heaven. For he makes his sun to rise on the evil and the good, and sends rain on the just and the unjust. |
| 46Кда карматада кельгомост аньцек сятнень, кит тинь кельктядязь, эста мезенкса тинь казендемс? Тяфта вдь тиендихть каяфксонь*и кочкайхневок! | 46 For if you love those who love you, what reward do you have? Don’t even the tax collectors do the same? |
| 47И кда тинь шумбрандатада аньцек эсь кемай ялгантень мархта, мезе ни пяк тяфтама тиенттяда? Тяфта вдь тиендихть сятка, кит афкуксонь*к Шкайти аф кемайхть*л! | 47 If you only greet your friends, what more do you do than others? Don’t even the tax collectors do the same? |
| 48Сяс, уледа сембе ширде цебярькс, кода сембе ширде цебярь тинь Менелень Алянте». | 48 Therefore you shall be perfect, just as your Father in heaven is perfect. |
*а 5:5 сятяв – кроткий, смиренный
*б 5:22 кемай ялга – брат или сестра по вере во Христа
*в 5:22 Оцю пуромкс – синедрион; еврейхнень вятиснон пуромкссна, кона ётафнесь судендамань тефтка
*г 5:27 полафнемс пола – прелюбодействовать, изменять супругу/супруге
*д 5:32 полань полафты – мирдсь, кона полафни эсь рьванцты; рьвясь, кона полафни эсь мирденцты
*е 5:33 варама – клятва
*ж 5:34 варамс – дать клятву, уверить
*з 5:43 душман – враг
*и 5:46 каяфкс – пошлина, налог
*к 5:47 афкуксонь – настоящий, действительный
*л 5:47 кемамс – верить