Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
АПОСТОЛХНЕНЬ ТЕВСНА | Acts |
Chapter 28 | Chapter 28 |
| 1Идевомда меле, сят, кит ульсть Павелонь мархта, содазь: усиять лемоц Мелит. | 1When we had escaped, then they learned that the island was called Malta. |
| 2Тостонь эряйхне пара мяльса и седишкава васьфтемазь минь. Синь крьвястсть оцю толмар и тердемазь ваксозонза эжема, сяс мес мольсь пизем и ушеса пяк кельмоль. | 2The natives showed us uncommon kindness; for they kindled a fire and received us all, because of the present rain and because of the cold. |
| 3Павел кочкась кядьнучке тарад и кармась ёрямост толти, тя ёткть тараттнень ёткста лиссь равжа пря куй*а и, араламок псида пря, пезфтась Павелонь кядьс. | 3But when Paul had gathered a bundle of sticks and laid them on the fire, a viper came out because of the heat, and fastened on his hand. |
| 4Мзярда тостонь эряйхне няезь Павелонь кядьса нюрьги равжа пря куйть, кармасть корхтама фкя-фкянди: «Тя алясь, улема, ломанень шави! Няк, идевсь оцюведьса юмамада, но кяжень пантфты шкайавась аф ёрай кадомдонза шиса». | 4When the natives saw the creature hanging from his hand, they said to one another, “No doubt this man is a murderer, whom, though he has escaped from the sea, yet Justice has not allowed to live.” |
| 5Но Павел шукадезе равжа пря куйть толти и куйть пупаманц эзда тейнза ашезь ара кодамовок кяльдяв. | 5However he shook off the creature into the fire, and wasn’t harmed. |
| 6Сембе учендсть сонь кядец таргози али сон прай тяниёк кулофста. Куватьс учсемада меле синь няезь, Павелонь мархта кодамовок кальдяв аф лисенди, сяс полафтозь колганза мяльснон и кармасть корхтама: сон шкай. | 6But they expected that he would have swollen or fallen down dead suddenly, but when they watched for a long time and saw nothing bad happen to him, they changed their minds, and said that he was a god. |
| 7Аф ичкозе ся вастть эзда ульсть Публиень, усиянь васенце ломанть, кудонза-паксянза. Сон пара мяльса сявомазь эсь пялонза и колма шит минь инжиендаме тоса. | 7Now in the neighborhood of that place were lands belonging to the chief man of the island, named Publius, who received us, and courteously entertained us for three days. |
| 8Публиень аляц васта лангсоль, сяс мес сон сярядсь псиурмаса и пекурмаса. Павел сувась ширезонза, путомок лангозонза кядензон, озондсь и пчкафтозе сонь. | 8The father of Publius lay sick of fever and dysentery. Paul entered in to him, prayed, and laying his hands on him, healed him. |
| 9Тяда меле усиянь лия ломаттневок, кит сярядсть, сашендсть Павелонди, и сон пчкафнезень синь. | 9Then when this was done, the rest also who had diseases in the island came and were cured. |
| 10Синь кода маштсть, стане няфтезь тейнек эсь пара мяльснон, кандсть лама казне и, мзярда минь срхкаме кис, синь максозь мархтонк сембе эрявиксть. | 10They also honored us with many honors, and when we sailed, they put on board the things that we needed. |
| 11Колма ковонь ётазь минь туме Александриянь «Диоскуры» лемса оцю венчса, кона ётафнезе тялоть тя усияса. | 11After three months, we set sail in a ship of Alexandria which had wintered in the island, whose sign was “The Twin Brothers.” |
| 12Пачкодеме Сиракузы ошу, тоса ащеме колма шит. | 12Touching at Syracuse, we stayed there three days. |
| 13Тоста минь пачкодеме Ригия ошу, а шида меле уфазевсь лямбе ширдень варма, тяфта минь омбоце шиня ни улеме Путеол ошса. | 13From there we circled around and arrived at Rhegium. After one day, a south wind sprang up, and on the second day we came to Puteoli, |
| 14Тоса минь васедеме кемай ялгатнень мархта, конат эняльдсть тейнек лядомс ширесост недялянди. Тоста минь туме ялга Риму. | 14where we found brothers, and were entreated to stay with them for seven days. So we came to Rome. |
| 15Римста кемай ялгатне, кодак кульсть саманьконь колга, лиссть каршезонк. Финцне васьфтемазь Аппиень мишендема-рамсема вастть ваксса, омбонцне Колма Инжиень Куттнень ваксса. Синь няемстост Павел сюконясь Шкайти и сонь ваймопожфоц эреклась. | 15From there the brothers, when they heard of us, came to meet us as far as The Market of Appius and The Three Taverns. When Paul saw them, he thanked God and took courage. |
| 16Мзярда минь пачкодеме Риму, сядонь оцюнясь максозень пякстафнень Римонь ушмовятить*б кядялу. Павел нолдафоль эрямс башка кудса мельганза ваны ушман мархта. | 16When we entered into Rome, the centurion delivered the prisoners to the captain of the guard, but Paul was allowed to stay by himself with the soldier who guarded him. |
| 17Колма шида меле Павел серьгядезень эсь ширезонза тостоконь еврейхнень оцюняснон, и кодак сят састь, сон мярьгсь тейст: «Ялгане! Хуш мон мезевок ашень тие ломаньтналоньконь али аляньконь койснон каршес, сембе сяка монь кундамазь Иерусалимса и максомазь римоннетнень кядьс. | 17After three days Paul called together those who were the leaders of the Jews. When they had come together, he said to them, “I, brothers, though I had done nothing against the people or the customs of our fathers, still was delivered prisoner from Jerusalem into the hands of the Romans, |
| 18Синь кизефнемазь монь и ёрамазь нолдамс, вдь кодамонга муворши, мезенкса максоволень куломас, монь мельган ашезь мув. | 18who, when they had examined me, desired to set me free, because there was no cause of death in me. |
| 19Еврейхне ульсть пяк тянь каршес, и тейне савсь анамс кесарень суд, но ёфси аф ломаньтналозень муворгофтоманкса. | 19But when the Jews spoke against it, I was constrained to appeal to Caesar, not that I had anything about which to accuse my nation. |
| 20Вов мес мон серьгядедязь тинь, мялезе няемс тинь и корхтамс мархтонт. Вдь мон каннесайне ня цинзерхнень ся надиямать инкса, конаса эряй Израилень ломаньтналсь». | 20For this cause therefore I asked to see you and to speak with you. For because of the hope of Israel I am bound with this chain.” |
| 21Сят каршезонза мярьгсть: «Тейнек ашезь са Иудеяста тонь кувалмат кодамовок сёрма, и кивок тоста сафнень эзда ашезь канда кодамовок куля и ашезь аза колгат мезеньге кальдяв. | 21They said to him, “We neither received letters from Judea concerning you, nor did any of the brothers come here and report or speak any evil of you. |
| 22Но минь мяленьколь эздот содамс, мезе тонць арьсят, сяс мес минь кулендеме, кле, сембе вастова молихть тя сектать каршес». | 22But we desire to hear from you what you think. For, as concerning this sect, it is known to us that everywhere it is spoken against.” |
| 23Синь корхтасть Павелонь мархта, и ладяф шиня нинге сяда лама еврей пуромсь кудти, коса сон эрясь. Сенем валдонястокиге илядти самс Павел корхнесь мархтост, панчсезе Сёрматфксть смузенц, и сявомок Моисеень койста и пророкста няфнесь-азондсь тейст Шкаень Оцязорксшить колга. Тянь вельде сон ёрась вятемс синь Иисусти кемамати. | 23When they had appointed him a day, many people came to him at his lodging. He explained to them, testifying about God’s Kingdom, and persuading them concerning Jesus, both from the law of Moses and from the prophets, from morning until evening. |
| 24Финцнень кемафтозь сонь валонза, а омбонцне исть кема. | 24Some believed the things which were spoken, and some disbelieved. |
| 25Эсь ётковаст марстонь кялень апак мук, синь кармасть тушендома. Павел мярьгсь тейст: «Лац азозе Иняру Ваймопожфсь минь атянь-атяньконди Исаия пророкть вельде: | 25When they didn’t agree among themselves, they departed after Paul had spoken one word, “The Holy Spirit spoke rightly through Isaiah the prophet to our fathers, |
| 26 "Архт ся ломаньтналти и азк: Тинь пилеса кульсасть и аф шарьхкодьсасть; тинь сельмоса карматада ванома и аф няйсасть. | 26saying, ‘Go to this people and say, in hearing, you will hear, but will in no way understand. In seeing, you will see, but will in no way perceive. |
| 27Сяс мес калготкстомсть ня ломаттнень седисна, стакаста кулихть синь пилесна и сёлговсть синь сельмосна вага мезенкса: афольхть няе синь сельмосна, афольхть куле синь пилесна, афоль шарьхкоде синь седисна, афольхть шарфта Тейне и афолине пчкафта синь"*в. | 27For this people’s heart has grown callous. Their ears are dull of hearing. Their eyes they have closed. Lest they should see with their eyes, hear with their ears, understand with their heart, and would turn again, then I would heal them.’ |
| 28Сяс улеза содаф тейнть: Шкаень идемать колга кулясь кучф ни лия ломаньтналхненди и синь кульсазь сонь». | 28“Be it known therefore to you, that the salvation of God is sent to the nations, and they will listen.” |
| 29Мзярда Павел азозе тянь, еврейхне, эсь ётковаст пялькстазь, тусть. | 29When he had said these words, the Jews departed, having a great dispute among themselves. |
| 30Павел эрясь мянь кафта кизот сивотьф кудса и васьфнезень пялонза сембонь, кит сашендсть тейнза. | 30Paul stayed two whole years in his own rented house and received all who were coming to him, |
| 31Сон мезьдонга аф пелезь и перяфксонь аф содазь азондсь Шкаень Оцязорксшить колга и тонафтсь Иисус Христос Азорть колга. | 31preaching God’s Kingdom, and teaching the things concerning the Lord Jesus Christ with all boldness, without hindrance. |
*а 28:3 равжа пря куй – гадюка, ехидна
*б 28:16 ушмовяти – военачальник
*в 28:26-27 Исаия 6:9-10