Choose Language
New Testament Books
view with a second Bible
| Од Соткс мокшекс | World English Bible |
ЛУКАНЬ КОРЯС ЕВАНГЕЛИЯ | Luke |
Chapter 6 | Chapter 6 |
| 1Весть ваймамань шиня Иисусти савсь ётамс сёронь паксява. Тонафниенза сязендсть сёрапрят, мямордазь коморсост и ярхцасть. | 1Now on the second Sabbath after the first, he was going through the grain fields. His disciples plucked the heads of grain and ate, rubbing them in their hands. |
| 2Фарисейхнень эзда финцне мярьгсть тейст: «Мезенди тинь тиендьсасть сянь, мезе аф мярьгондеви тиендемс ваймамань шиня?» | 2But some of the Pharisees said to them, “Why do you do that which is not lawful to do on the Sabbath day?” |
| 3Иисус каршезост мярьгсь: «Дяряй тинь ашесть лувонда, мезе тись Давид, мзярда вачсь сонцень пекоц и мархтонзотнень? | 3Jesus, answering them, said, “Haven’t you read what David did when he was hungry, he, and those who were with him; |
| 4Сон сувась Шкаень куду и сявозень Шкайти кантф кшитнень, конатнень эзда, озксвятида башка, киндинге ашезь мярьгондев ярхцамс. Сон сонцьке ярхцась, ялганзонга андозень». | 4 how he entered into God’s house, and took and ate the show bread, and gave also to those who were with him, which is not lawful to eat except for the priests alone?” |
| 5Иисус поладозе: «Ломанень Цёрась ваймамань шить лангсонга азор». | 5He said to them, “The Son of Man is lord of the Sabbath.” |
| 6Омбоце ваймамань шитьке Иисус сувась синагогав и тонафтсь. Тоса ульсь фкя аля, конань види кядец коськоль. | 6It also happened on another Sabbath that he entered into the synagogue and taught. There was a man there, and his right hand was withered. |
| 7Койти тонафтыхне и фарисейхне вешендсть туфтал муворгофтомс Иисусонь, сяс синь ванцть мельганза: кармай али аф пчкафтома ваймамань шиня. | 7The scribes and the Pharisees watched him, to see whether he would heal on the Sabbath, that they might find an accusation against him. |
| 8Но Иисус содазень синь арьсемаснон, и мярьгсь коське кядь ломанти: «Стяк и арак сей, кучкати». Ся стясь и арась. | 8But he knew their thoughts; and he said to the man who had the withered hand, “Rise up, and stand in the middle.” He arose and stood. |
| 9Эста Иисус мярьгсь тейст: «Мон кизефнетядязь тинь: мезе мярьгондеви тиемс ваймамань шиня, цебярь али кальдяв? Идемс эряфть али юмафтомс?» Синь кашт исть моле. | 9Then Jesus said to them, “I will ask you something: Is it lawful on the Sabbath to do good, or to do harm? To save a life, or to kill?” |
| 10Сон ётафтозе ванфонц сембонь ланга, сяльде мярьгсь ся ломанти: «Венептьк кядцень». Ся тись стане; и сонь кядец пчкясь. | 10He looked around at them all, and said to the man, “Stretch out your hand.” He did, and his hand was restored as sound as the other. |
| 11Койти тонафтыхне и фарисейхне тянь няемста лиссть эсьстост кяжть эзда. Синь кармасть эсь ётковаст латцемонза, мезе тиемс Иисусонь мархта. | 11But they were filled with rage, and talked with one another about what they might do to Jesus. |
| 12Ся шитнень Иисус куцсь панда лангс озондома, и ётафтозе марнек веть озондозь Шкайти. | 12In these days, he went out to the mountain to pray, and he continued all night in prayer to God. |
| 13Мзярда варьхмодсь, тердезень тонафниензон и кочкась ёткстост кемгафтува, конатнень лемдезень апостолкс, нят: | 13When it was day, he called his disciples, and from them he chose twelve, whom he also named apostles: |
| 14Симон, конанди путсь Пётр лем, Андрей – Симононь брадоц, | 14Simon, whom he also named Peter; Andrew, his brother; James; John; Philip; Bartholomew; |
| 15Иаков, Иоанн, Филипп, Варфоломей, Матфей, Фома, Алфеень цёрац – Иаков, Симон, конань лемнезь нинге Зилотокс*а, | 15Matthew; Thomas; James, the son of Alphaeus; Simon, who was called the Zealot; |
| 16Иаковонь цёрац – Иуда, и Иуда Искариот, кона меколи мисы Иисусонь. | 16Judas the son of James; and Judas Iscariot, who also became a traitor. |
| 17Иисус валгсь синь мархтост пандста и лоткась арся*б вастс. Тоза пуромфоль лама лия тонафнидонза, и пяк лама ломаньда, конат састь Иудеяста, Иерусалимста, Тир и Сидон ошнень оцюведь трвань аймакснон эзда. | 17He came down with them, and stood on a level place, with a crowd of his disciples, and a great number of the people from all Judea and Jerusalem, and the sea coast of Tyre and Sidon, who came to hear him and to be healed of their diseases; |
| 18Синь састь кулхцондомонза и урмаснон пчкафтома. Сашендсть аф ару ваймопожфонь колафневок, синьге пчксесть. | 18as well as those who were troubled by unclean spirits, and they were being healed. |
| 19Сембе ломаттне ёрасть токафтомс кядьснон Иисусти, сяс мес Соньцтонза мольсь вий, кона пчкафнезень сембонь. | 19All the multitude sought to touch him, for power came out of him and healed them all. |
| 20Сон варжакстсь тонафниензон лангс и кармась корхтама: «Павазуфтада тинь, ашуфне, сяс мес тинь Шкаень Оцязорксшить алотада. | 20He lifted up his eyes to his disciples, and said, “Blessed are you who are poor, God’s Kingdom is yours. |
| 21Павазуфтада тинь, тяни вачедотне, сяс мес топоттяда. Павазуфтада тинь, тяни авардихне, сяс мес кенярттяда и рахатада. | 21 Blessed are you who hunger now, for you will be filled. Blessed are you who weep now, for you will laugh. |
| 22Павазуфтада тинь, мзярда Ломанень Цёрать инкса ломаттне афоледязь няе, паттядязь эсь ёткстост, сялттядязь и лувсазь лемонтеньге нильготьксокс. | 22 Blessed are you when men hate you, and when they exclude and mock you, and throw out your name as evil, for the Son of Man’s sake. |
| 23Кенярдеда ся шиня и комотнеда кенярдемада, сяс мес сембонь тянь инкса тейнть ули пяк оцю казне менельса. Вдь прокс тяфта тиендсть пророкнень мархта ня ломаттнень алясна. | 23 Rejoice in that day, and leap for joy, for behold, your reward is great in heaven, for their fathers did the same thing to the prophets. |
| 24 Но кальдяв тейнть, козят, вдь тинь ни сявость эсь кенярдемантень. | 24 “But woe to you who are rich! For you have received your consolation. |
| 25Кальдяв тейнть, тяни вельф топоцьтот, вдь тинь вачтада. Кальдяв тейнть, тяни рахайхть, вдь тинь карматада авардема и явсема. | 25 Woe to you, you who are full now, for you will be hungry. Woe to you who laugh now, for you will mourn and weep. |
| 26Кальдяв тейнть, мзярда сембе ломаттне кармайхть колгант цебярьста корхтама: стане тиендсть синь алясна аф афкуксонь пророкнень мархта». | 26 Woe, when men speak well of you, for their fathers did the same thing to the false prophets. |
| 27«Но тейнть, кулхцондыхненди, корхтан: кельгость душманонтень, тиендеда цебярь аф кельгиентенди. | 27 “But I tell you who hear: love your enemies, do good to those who hate you, |
| 28Бславакшнесть сюдыентень и озондода сялдыентень инкса. | 28 bless those who curse you, and pray for those who mistreat you. |
| 29Кие эрьхттянза фкя щёкати, ладяк тейнза омбоцетьке; кие нельгсы лангстот вярдень щамцень, тят шорсе тейнза сявомс панарценьге. | 29 To him who strikes you on the cheek, offer also the other; and from him who takes away your cloak, don’t withhold your coat also. |
| 30Кядьстот эрь анайти макст, кие сявсь кядьстот, тяк ана меки. | 30 Give to everyone who asks you, and don’t ask him who takes away your goods to give them back again. |
| 31Тиендеда ломаттнень мархта стане, кода мяленте синь тиендельхть мархтонт. | 31 “As you would like people to do to you, do exactly so to them. |
| 32Кельгондярясасть тинцень кельгиентень, кодама шнама тейнть тянкса? Вдь пежуфневок эсь кельгиснон кельгсазь. | 32 If you love those who love you, what credit is that to you? For even sinners love those who love them. |
| 33Тиендярятада пара ся ломаттненди, конат тейнтьке тиендихть пара, кодама шнама тейнть тянкса? Вдь пежуфневок тяфта тиендихть. | 33 If you do good to those who do good to you, what credit is that to you? For even sinners do the same. |
| 34Максондярятада пандомда сятненди, кинь кядьста надиятада сявомс меки, кодама шнама тейнть тянкса? Пежуфневок макссихть фкя-фкянди пандомда, содасазь, сяльде максови тейст меки тняра. | 34 If you lend to those from whom you hope to receive, what credit is that to you? Even sinners lend to sinners, to receive back as much. |
| 35Но тинь кельгость душманонтень и тиендеда цебярь; эрти, кие анай кядьстонт пандомда, максода и тяда учсе меки пандома. Эста тейнть ули оцю казне, и тинь ульхтяда Инь Вярденнети идькс, сяс мес Сон цебярь аф пандыхнендинге, кяжихнендинге. | 35 But love your enemies, and do good, and lend, expecting nothing back; and your reward will be great, and you will be children of the Most High; for he is kind toward the unthankful and evil. |
| 36Уледа тиньге кельгозь ужяльдикс, кода кельгозь ужяльди тинь Алянте». | 36 “Therefore be merciful, even as your Father is also merciful. |
| 37«Тяда суденда, и тиньге аф ульхтяда судендафт; тяда муворгофне киньге, тиньге аф ульхтяда муворгофтфт; ноляда ломанень шумот, тиньге шумонте нолдави. | 37 Don’t judge, and you won’t be judged. Don’t condemn, and you won’t be condemned. Set free, and you will be set free. |
| 38Максседа, тейнтьке максови: цебярь ункстамаса, конань шерьфтьсазь, матрасазь и марасазь пряда вельф, и каясазь элезонт; сяс мес кодама ункстамаса тинць ункстатада, стамса ункстави тейнтьке». | 38 “Give, and it will be given to you: good measure, pressed down, shaken together, and running over, will be given to you. For with the same measure you measure it will be measured back to you.” |
| 39Иисус азондсь тейст нинге валвеляфкс:«Вятневи али аф сокорти сокорсь? Кали аф кафцьке прайхть лоткс? | 39He spoke a parable to them. “Can the blind guide the blind? Won’t they both fall into a pit? |
| 40Тонафнись аф уленди тонафтыдонза оцю; ина эрсь, тонафнеманц аделамда меле, ули тонафтыенц лаца. | 40 A disciple is not above his teacher, but everyone when he is fully trained will be like his teacher. |
| 41Кода тон няйсак сардть кемай ялгацень сельмоса, но аф няйсак шочкть эсь сельмосот? | 41 Why do you see the speck of chaff that is in your brother’s eye, but don’t consider the beam that is in your own eye? |
| 42Ина кода мярьгат кемай ялгацти: "Ялгай! Эрька, таргаса сельмостот сардть", мзярда эсь сельмосот шочкть аф няйсак? Шамафксонь канни! Васенда таргак эсь сельмостот шочкть, эста няйсак, кода таргамс кемай ялгацень сельмоста сардть». | 42 Or how can you tell your brother, ‘Brother, let me remove the speck of chaff that is in your eye,’ when you yourself don’t see the beam that is in your own eye? You hypocrite! First remove the beam from your own eye, and then you can see clearly to remove the speck of chaff that is in your brother’s eye. |
| 43«Аш цебярь шуфта, кона кандоль кальдяв имож; и, меколанкт, аш кальдяв шуфта, кона кандоль цебярь имож. | 43 For there is no good tree that produces rotten fruit; nor again a rotten tree that produces good fruit. |
| 44Эрь шуфтсь содави иможензон коряс; аф кочксихть кумбаравста инжир, и аф кочксихть сялги тишеста виноград. | 44 For each tree is known by its own fruit. For people don’t gather figs from thorns, nor do they gather grapes from a bramble bush. |
| 45Цебярь ломанць эсь седиенц козяшиста лихти цебярь, а кяжи ломанць эсь седиенц козяшиста лихти кяж; вдь мезьда пяшксе ломанть седиец, ся и лиси кургстонза». | 45 The good man out of the good treasure of his heart brings out that which is good, and the evil man out of the evil treasure of his heart brings out that which is evil, for out of the abundance of the heart, his mouth speaks. |
| 46«Мес тинь лемнесамасть Монь: "Азор! Азор!" и аф тиендьсасть, мезьс кошярятядязь? | 46 “Why do you call me, ‘Lord, Lord,’ and don’t do the things which I say? |
| 47Азса тейнть, кинь лангс шары эрсь, кие сашенды Тейне, кулхцондсыне валнень и тии коряваст: | 47 Everyone who comes to me, and hears my words, and does them, I will show you who he is like. |
| 48сон шары кудонь путы ломаненди, кона шувсь крхка лотка и путсь кев лангс кудъюр. Мзярда кеподсь шадось и ведсь эрьхтсь ся кудть лангс, сон ашезь шерьфтев, сяс мес лац путфоль. | 48 He is like a man building a house, who dug and went deep, and laid a foundation on the rock. When a flood arose, the stream broke against that house, and could not shake it, because it was founded on the rock. |
| 49А кие кулхцондсыне валнень и коряваст аф тии – шары стама ломаненди, кона путсь модать лангс юрфтома куд. Мзярда лангозонза эрьхтсь ведь, сон эстокиге каладсь; и каладсь педа-пес». | 49 But he who hears, and doesn’t do, is like a man who built a house on the earth without a foundation, against which the stream broke, and immediately it fell, and the ruin of that house was great.” |
*а 6:15 зилот – патриот, националист; шачема масторть и евреень кемамань койть инкса ащи
*б 6:17 арся васта (мода) – равнина